Версия для печати

От редакции: Предлагаем нашим читателям Службу Святителю Филарету (Вознесенскому), Первоиерарху Русской Зарубежной Церкви, составленную к Освященному Собору РИПЦ по благословению Высокопреосвященного Архиепископа Тихона Омского и Сибирского сестрами сербского монастыря Св. Предтечи и Крестителя Господня Иоанна (ИПЦ Сербии). Публикуется на сербском языке. Русский вариант службы Святителю Филарету будет опубликован редакцией "ЦВ РИПЦ" в блажайшее время.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Икона Святителя Филарета (Вознесенского), Первоиерарха Русской Зарубежной Церкви,

написанная в ИПЦ Сербии к прославлению на Освященном Соборе РИПЦ

СЛУ­ЖБА СВЕ­ТОМ БО­ГО­НО­СНОМ ОЦУ НА­ШЕМ ФИ­ЛА­РЕ­ТУ НО­ВОМ ИС­ПО­ВЕД­НИ­КУ

Ми­ро­по­ли­ту Њу­јор­шком и Ис­точ­но-Аме­рич­ком

Ме­се­ца но­вем­бра, у 8. дан

Ако из­во­ли на­сто­ја­тељ, слу­жи­мо бде­ни­је.

На ве­ли­кој ве­чер­њој

Пе­ва­мо: Бла­жен муж, пр­ви ан­ти­фон

На Го­спо­ди во­звах, сти­хи­ре на 8, глас 2.

        Те­бе бла­же­ни је­рар­ше Хри­стов, Бо­гом иза­бра­ни Све­ти­те­љу оче Фи­ла­ре­те, по­след­њих вре­ме­на ис­по­вед­ни­че, Све­тог Пра­во­сла­вља не­по­ко­ле­би­ви за­штит­ни­че, ми не­до­стој­ни тво­га за­ступ­ни­штва у Цр­кви Бо­жи­јој да­нас те тор­же­стве­но сла­ви­мо. Не­ка се ве­се­ле на­бо и зе­мља, ра­дуј­те се љу­ди са ан­ђе­ли­ма, при­ђи­те по­кло­ни­мо се Твор­цу на­ше­му и Бо­гу, који нам је даровао те­бе и тиме нам ука­зао ве­ли­ку ми­лост.

        Бо­жан­стве­ном све­тло­шћу ис­пу­њен оче, ја­вио си се као чу­вар бо­жан­стве­них дог­ма­та. Оба­сја­ва­ју­ћи ср­ца вер­них, као сунце јарко та­му је­ре­тич­ку про­го­ниш. Пра­во­слав­ну ве­ру мачем ревности са­чу­вав­ши. Имајући ве­ру као оклоп, крст као непробојни штит, а као мач – реч Бож­ју, ко­ји­ма на­о­ру­жај и нас Го­спо­де, мо­ли­тва­ма угодника Тво­га Све­бла­же­ног Фи­ла­ре­та.

        Про­ле­ће нам да­нас у зиму духовну за­си­ја. При­ђи­те зато бра­ћо, убе­ри­мо овај цвет до­бро­де­те­љи, што нам из­не­се Фи­ла­рет три­бла­же­ни, Хри­стов уче­ник не­ла­жни. При­ђи­те оку­си­те са овог слад­ко­вод­ног ис­точ­ни­ка спа­се­ња. Окусите воду бо­гом­да­них вр­ли­на, у којој се кри­је си­ла по­ка­ја­ња, и љу­бав је­ван­ђел­ска пре­ма љу­ди­ма.

        Као ог­ње­ни стуб Све­тог Пра­во­сла­вља, за­си­јао си оче наш Фи­ла­ре­те. Светли нам и данас сво­јим до­брим ис­по­ве­да­њем. Пла­ме­ном ве­ром као ог­њем бо­го­од­ступ­ни­ке и јеретике си спа­лио, и од Цр­кве Бож­је ода­гнао. Сво­је ма­ло ста­до од ла­жних па­сти­ра зло­че­сти­вих еку­ме­ни­ста са­чу­вав­ши, Филарете заштитниче православних.

Оста­ле сти­хи­ре, глас 3.

        Као рев­ни­тељ пра­во­слав­ног бла­го­че­шћа, ја­вио си се оче наш Фи­ла­ре­те. Од де­тињ­ства си за­по­ве­сти Хри­сто­ве сачувао, и да­ро­ва­ни од Бога та­ла­нат десетоструко умно­жио. По­слу­шно­шћу светим Оцима за­си­јав­ши, у Цр­кви Бо­жи­јој непрестано сведочећи Хри­ста, љу­бављу је­ван­ђел­ском и спа­со­но­сном; на­ма што не ­зна­њем др­жа­ни би­смо, по­ша­љи све­тлост бо­го­по­зна­ња, да и ми си­но­ви све­тло­сти бу­де­мо, бо­го­му­дри Фи­ла­ре­те.

        Не­бе­сни човече и зем­ни ан­ге­ле, све­тил­ни­че ота­ча­ства сво­га, оче Фи­ла­ре­те, по при­ро­ди си био човек, но, по рев­но­сти уздигнут си био међу анђеле. Као дру­ги Или­ја не­ча­сти­ве ка­жња­ва­ју­ћи, пра­во­слав­не на­гра­ђу­ју­ћи, је­рес еку­ме­ни­стич­ку ана­те­ми­шу­ћи, а од ду­ше­губ­них ву­ко­ва, лажне браће екумениста, сво­је ста­до са­чу­вао си.

        Ви­шње­га ревношћу за чи­сто­ту Пра­во­сла­вља про­сла­вља­ју­ћи, и Он тебе спо­ме­ном про­сла­ви пра­вед­ни и да­ро­ва ти због тога дар пре­му­дро­сти, и тако као глас ва­пи­ју­ћег у пу­сти­њи, ти ду­ше на­ше у оазу спа­се­ња до­зи­ваш. Ме­до­точ­не ре­чи Ота­ца Све­тих ту из­ви­ру, са ко­јих са­ку­пља­мо нек­тар до­бро­де­те­љи. У њи­ма се са­кри­ва тај­на хри­шћан­ства истин­ског, ко­ју нам от­криј, Го­спо­де, бо­гом­да­ним Фи­ла­ре­том.

        При­ђи­те сви вер­ни, све­ти­те­ља и при­ја­те­ља Го­спод­њег, Фи­ла­ре­та чу­де­сног по­хва­ли­мо. Он ис­пу­нив­ши се духоносном на­у­ком апо­стол­ском, постаде до­бро оби­та­ли­ште Ду­ха Све­то­га, и си­лом Ње­го­вом од Са­бор­не Цр­кве, вукове у овчијој кожи ода­гна. Пра­во­слав­ну ве­ру све­тло из­ло­жив­ши, сту­бом пра­во­сла­вља се свима по­ка­за. Сто­га, и по смр­ти бли­зу Хри­ста сто­ји и не­пре­ста­но се мо­ли за ду­ше на­ше.

Сла­ва, глас 6.

        Сво­јим рав­но­ан­гел­ним жи­во­том на зе­мљи, до не­ба си се уз­ди­гао. Уподобивши се по свему древним оцима. На таблици срца твога урезао си јеванђелске заповести и због тога све­тло­шћу Бо­жан­стве­ном си се ис­пу­нио. Драгоцени сасуд Ду­ха Све­то­га у тро­шном те­лу постао си оче наш свети и Бог те због тога прослави нераспадљивошћу. Са­чу­вај и нас од вечне трулежи не опогањене од све­та који у злу лежи и гре­ха, да би смо те у векове векова са свима светима победнички прослављали.

И ни­ње, бо­го­ро­ди­чен: Дог­ма­тик, глас 6.

Вход, Свје­те ти­хи, про­ки­мен да­на, и чи­та­ња 3

На ли­ти­ји, сти­хи­ра хра­ма и сти­хи­ре све­ти­те­љу

Са­мо­гла­сне, глас 6.

        Да­нас се из­но­си ча­сна ико­на тво­ја, бо­гом­да­ни Све­ти­те­љу Фи­ла­ре­те, и вер­ни јој при­ла­зе жељ­но са страхом и тре­пе­том, до­би­ја­ју­ћи од ње ис­це­ље­ње ду­ше и сваког те­лесног не­ду­га. Икону твоју це­ли­вај­мо са стра­хом и великом ра­до­шћу, стра­хом гре­ха ра­ди - јер смо не­до­стој­ни, а ра­до­шћу – ис­це­ље­ња ра­ди, ко­је Го­спод кроз Те­бе да­ру­је, сви­ма ко­ји до­стој­но про­сла­вља­ју ча­сни спо­мен Твој.

        На­ста­де вре­ме мрач­ног све­от­пад­ни­штва, и ва­се­ље­на се ис­пу­ни сва­ко­га зла, а на­ма Го­спод пре­ми­ло­сти­ви, да­ро­ва те­бе све­ти Фи­ла­ре­те, да као некада Давид изазовеш Голијата екуменизма и изборип се за Цр­кве­ну исти­ну. Одбра­нио си ве­ру пра­во­слав­ну. Угледајући се на свете оце, ода­гнао си др­скост је­ре­ти­ка, и као пу­то­каз за све бу­ду­ће на­ра­шта­је, ти си их ана­те­ми пре­дао.

Са­мо­гла­сан, глас 1.

        Рав­но­ан­гел­но си на земљи поживео, са­да се на небесима са ан­ге­ли­ма ра­ду­јеш, на­сла­ђу­ју­ћи се неизрецивом ле­по­том лица Божијег, сла­ве­ћи га са свим не­бе­ским си­ла­ма. Во­је­во­до­на­чал­ник њи­хов Ми­ха­ил Ар­хи­стра­тиг, пред две­ри­ма рај­ским опа­сан ма­чем сто­ји, сво­јом рев­но­шћу и ње­му си се уподобио бо­го­му­дри Фи­ла­ре­те; Цр­ква Христова и њега и тебе да­нас тор­же­стве­но про­сла­вља, зато се мо­ли­те Бо­гу да оста­не­мо до краја верна чеда Исти­ни­тог Пра­во­сла­вља.

         Кормило чврсто на броду Цркве Христове у витлању олујних таласа све­оп­штег от­пад­ни­штва, био си бо­жан­стве­ни укра­су све­ти­те­ља. Овен­чан сла­вом не­из­ре­ци­вом, оба­сјан сун­цем Правде не­за­ла­зним, са ис­точ­них ви­си­на Го­спод те показа као путеводитеља сигурног, и пре­ко те­бе нас уму­дру­је, да ходимо путем који у живот води. Са­чу­вај нас, светитељу, за­шти­ти и спа­си, од свих опасности и ма­ло ста­до при­веди жељеном крају – Царству славе, да тамо са тобом прослављамо Тројицу јединосушну у све бесконачне векове векова.

Сла­ва; са­мо­гла­сан, глас 8.

        Те­бе прослављеног ар­хи­је­ре­ја и па­сти­ре­на­чал­ни­ка Цр­кве Хри­сто­ве, православни широм васељене данас славе и хвале. Сту­бе и твр­ђа­во Исти­нског Пра­во­сла­вља. Пастиру добри и неустрашиви војсковођо војинствујуће Цркве Христове. Заједно са војсковођом небеске Цркве торжествене, данас са љу­ба­вљу хва­ле­ћи вас мо­ли­мо, не пре­стајте молити Човекољупца да мир Цр­кви сво­јој да­ру­је, а ду­ша­ма на­шим ве­ли­ку ми­лост.

И ни­ње, бо­го­ро­ди­чен: Без­не­вест­на­ја дје­во

На сти­хов­ње, сти­хи­ре глас 5. по­доб­не: Ра­дуј­сја...

        Ра­дуј се Све­ти­те­љу Хри­стов Фи­ла­ре­те, бла­го­у­ха­ни цве­те рај­ски, вер­ни­ма про­све­тље­ње, Богородице монтреалске Портаитисе изабраниче, бла­го­че­шћа чу­де­сни рев­ни­те­љу, не­ча­сти­вих ис­тре­би­те­љу, све­тил­ни­че мно­го­све­тли, што за­ко­ном бо­жан­ским про­све­тљујеш све на­ра­шта­је ро­да људ­ско­га, Го­спо­ду на­ше­му се моли, да не­твар­ном све­тло­шћу про­зрачи дом ду­ша на­ших и при­пре­ми их за стра­шни Дру­ги до­ла­зак Го­спод­њи.

Стих: Уста мо­ја возглагољут пре­му­дрост, и по­у­че­ни­је серд­ца мо­је­го ра­зум.

        Ра­дуј се бо­жан­стве­ни оче Фи­ла­ре­те, јер ти Го­спод да­ро­ва пре­му­дрост Со­лом­но­ву, це­ло­му­дре­ност Јо­си­фо­ву, не­зло­би­вост Мој­си­је­ву, не­по­ко­ле­бљи­ву рев­ност Или­ји­ну, кро­тост Да­ви­до­ву,  бла­го­ра­зум­но тр­пље­ње пра­вед­но­га Јо­ва. Ва­и­сти­ну му­дар, ла­жне му­дра­це си по­сра­мио, и као Мар­ко од Ефе­са чи­сту ве­ру си са­чу­вао, Максимову храмбост у исповедништву показавши, бра­не­ћи је жи­во­том сво­јим од злонамерних бо­го­од­ступ­ни­ка, те се тако у те­би проја­ви чи­сто­та ан­ђел­ског ли­ка.

Стих: Уста пра­вед­на­го по­у­чат­сја пре­му­дро­сти, и ја­зик је­го во­згла­го­љет суд.

Ра­дуј се са­су­де пре­му­дро­сти, ра­дуј се зла­тот­ка­на ри­зо богословља, пла­ме­ни за­штит­ни­че ве­ре пра­ве, истин­ски пост­ни­че и под­ви­жни­че, ра­дуј се хра­бри ис­по­вед­ни­че, све­ште­но­на­чал­ни­че и бо­жан­стве­ни бо­го­го­вор­ни­че. Ср­ца вер­них бла­го­да­ћу на­па­јаш, а на­ме­ре не­вер­них реч­ју као двосеклим ма­чем од­се­цаш. Ра­дуј се је­ван­ђел­ске љу­ба­ви истински де­лат­ни­че, ни­штих и убо­гих  увек бр­зи и штедри по­моћ­ни­че.

Сла­ва, глас 3.

Шта ћемо ти принети или ка­ко ћемо опе­ва­ти пре­слав­на чу­де­са Тво­ја ми­ло­срд­ни Го­спо­де? Ти ко­ји имаш власт над свом ви­дљи­вом и не­ви­дљи­вом творевином, по­гле­дај на скру­ше­на ср­ца на­ша, и ис­пу­ни их Ду­хом Тво­јим Све­тим. Про­све­ти нас за­па­ле у бездан там­них бе­за­ко­ња срам­них стра­сти, и ис­пу­ни нас ми­сли­ма пре­му­дрим и бо­жан­стве­ним, по­диг­ни очи на­ше од плот­ских му­дро­ва­ња, упе­ри по­глед наш ка не­бе­ским на­се­љи­ма, где веч­но пра­зну­ју Све­ти­те­љи Бо­жи­ји са чиновима бестелесних ан­ђе­ла, а изнад свих Пресвета Владичица Богородица која угодника твога светог Филарета још на земљи, кроз мироточиву икону своју, укрепи обилним изливањем миомирисног целебног мира, на посрамљење екуменистима, а вернима на велику радост и укрепљење. 

И ни­ње, бо­го­ро­ди­чен: Без сје­ме­не од бо­же­стве­на­го Ду­ха...

На бла­го­си­ља­њу хле­ба

Тро­пар, глас 8., два пу­та

Ис­по­вед­ни­че Пра­во­сла­вља, изабрани ар­хи­па­сти­ру Цр­кве Хри­сто­ве, по­след­њих вре­ме­на велики све­тил­ни­че, Исти­ни­тог Пра­во­сла­вља чу­ва­ру и по­бор­ни­че. Је­ре­си но­ве екуменизма веч­ни по­сра­ми­те­љу, ка­но­на све­ште­них и дог­ма­та божанствених учи­те­љу. Бо­го­но­сни оче наш Фи­ла­ре­те, моли милостивога Бога да Цр­кви мир дарује, а душама нашим велику милост.

И ни­ње: Бо­го­ро­ди­це дје­во, јед­ном

На ју­тар­њој, на Бог Го­спод

Тро­пар, глас 8. : Ис­по­вед­ни­че Пра­во­сла­вља...

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чен: Иже нас ра­ди...

По пр­вом сти­хо­сло­вљу, сје­да­лен глас 4.

Бо­жан­стве­ни де­ла­те­љу ви­но­гра­да Го­спод­њег, по ревности раван Тесвићанину Илији, пре­му­дри Фи­ла­ре­те. Ви­дев­ши тво­ју рев­ност не­ве­шта­стве­ним ог­њем за­па­ље­ну, Го­спод при­ми тво­је то­пле мо­ли­тве, и све нас исти­ни­те пра­во­слав­не хри­шћа­не, при­ве­де сво­јој Бо­жан­стве­ној Тр­пе­зи, пред Ко­јом ми не­до­стој­ни пре­кла­ња­мо ко­ле­на, и про­си­мо ми­лост од Ње­га – Са­зда­те­ља све­га, да нам да­ру­је опро­штај гре­хо­ва.

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чан, глас исти

        Сва Црква, сва­ко­га те да­на пе­смом про­сла­вља­ја, ти је­си кра­со­та Цр­кве дје­во не­по­роч­на­ја, те­би да­нас за­јед­нич­ко ве­се­ље и пе­сму мо­леб­ну при­но­си­мо, ти си на­шег жи­во­та жи­вот и пот­по­ра свих хри­шћа­на, и сва­ке све­ти­ње пре­све­та ри­зни­ца.

По дру­гом сти­хо­сло­вљу, сје­да­лен глас 5.

Ов­це смо сло­ве­сно­га ста­да тво­га светитељу наш Филарете, и к те­би се при­љу­бљу­је­мо па­сти­ру до­бри, во­ди нас у ви­си­ну не­бо­по­дра­жа­ва­ног жи­во­та, у вој­ску ан­ге­ло­по­доб­ног жи­ти­ја, јер је жи­вот наш на не­бе­си­ма.

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чен, глас исти

Светитеља Филарета на његовом првосветитељском подвигу вођења брода Руске Цркве, била си благодатна потпора. Изливајући потоке благоуханог мира из свечасне иконе твоје Монтреалске. Но, ти вла­ди­чи­це не пре­зри ни мо­ли­тве нас гре­шних, јер то­бом за­шти­ће­ни и у вери укрепљени, опро­штај гре­хо­ва код Го­спо­да молимо.

По­ли­је­леј ,

Ве­ли­ча­ни­је:

Ве­ли­ча­јем тја, свја­ти­те­љу оче Фи­ла­ре­те, и чтем свја­ту­ју па­мјат тво­ју, ти бо мо­ли­ши за нас Хри­ста Бо­га на­ше­го.

Иза­бра­ни пса­лам: Усли­ши­те си­ја сви ја­зи­ци;

По по­ли­је­ле­ју, сје­да­лен, глас 2.

При­ђи­те са­да сви пра­во­слав­ни људи, ду­хов­ном ра­до­шћу уз­ве­се­ли­мо се, збор са­ста­вив­ши, ср­ци­ма за­и­грав­ши, и ру­ка­ма пље­ска­ју­ћи, као што не­ка­да про­рок Да­вид, игра­ју­ћи Бо­га ве­ли­ча­ше, та­ко и ми да­нас ра­до­сним гла­си­ма, по­хвал­не пе­сме по­је­мо, ве­ли­ча­ју­ћи бла­же­ног Фи­ла­ре­та, и са сме­ло­шћу му се мо­ли­мо, о ­бла­же­ни оче пре­ми­ло­сти­ви, нас слуге тво­је свештенство, монаштво и верни народ, што од те­бе по­моћ про­си­мо, у мир­ном жи­во­ту са­чу­вај, и од сва­ке жалости из­ба­вљај, и све ко­је си овде са­брао, у Цар­ству Не­бе­сно­ме настани.

Два пу­та

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чен, глас исти

Цвете неувели чи­сто­том и непорочношћу процветали дје­во Бо­го­ро­ди­це, пристаниште тихо за оне који су витлани таласима страсти. Не­чи­стих нас де­ла из­ба­ви, и веч­ног ог­ња осло­бо­ди,  је­ди­на пре­чи­ста.

Сте­пе­ни, 1. ан­ти­фон, 4. гла­са

Про­ки­мен, глас 4. : Уста мо­ја во­згла­го­љут пре­му­дрост, и по­у­че­ни­је серд­ца мо­је­го ра­зум.

        Стих: Уста пра­вед­на­го по­у­чат­сја пре­му­дро­сти, и ја­зик је­го во­згла­го­љет суд.

Свја­ко­је ди­ха­ни­је

Је­ван­ђе­ље од  Јо­ва­на, за­ча­ло 36.

По 50. псал­му, Сла­ва, Мо­ли­тва­ми свја­ти­те­ља Фи­ла­ре­та;

и ни­ње, Мо­ли­тва­ми бо­го­ро­ди­ци...

сти­хи­ра, глас 6.

        О пре­див­ни све­ти­те­љу Хри­стов Фи­ла­ре­те, истин­ски слу­жи­те­љу Бож­ији, Цр­кве Пра­во­слав­не велики заштитниче, по­гле­дај са не­бе­ских ви­си­на у на­шу ни­зи­ну, по­чуј ту­жни ва­пај наш, ко­ји сво­јим бо­лом про­ла­ма сву ва­се­ље­ну, и уз­диг­ни га до Божанствених ви­си­на, и при­неси ми­ло­сти­вом Бо­гу, ко­ји сво­јом милошћу, ота­па лед ср­ца на­ших, умо­ли Ње­га – Не­бе­ског Ца­ра Сла­ве – да мир Цркви дарује и душама нашим велику милост.

Ка­нон мо­леб­ни Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци,

са ир­мо­сом на 6, глас 8. : Во­ду про­шед...

и све­ти­те­љу два ка­но­на, на 8

Пр­ви ка­нон, глас 6.

Пе­сма 1.

        Ир­мос : Ја­ко по су­ху пје­ше­ше­ство­вав Изра­иљ, по безд­ње сто­па­ми, го­ни­те­ља фа­ра­о­на ви­дја по­то­пља­је­ма, Бо­гу по­бјед­ну­ју пје­сан по­им, во­пи­ја­ше.

        Бо­жан­стве­ном ви­шњом пре­му­дро­шћу, ис­пу­ни ми ум оче Фи­ла­ре­те, да до­стој­но опе­вам слав­но жи­ти­је тво­је, по­дај ми кре­пост и зна­ње, реч и ра­зум, да ти од тво­га тво­је при­не­сем, из­мо­ли ми бла­го­дат Ду­ха, све­ти, да ка­пљи­цу зна­ња при­мим, до­стој­но да по­хва­лим те­бе, хва­ле до­стој­ног.

        Из тво­јих уса­на ре­ке благодати из­ви­ру, што осу­ше­на ср­ца на­ша ве­ром на­па­ја­ју, и за­блу­де­ле са пра­во­слав­ног пу­та – уче­њем бо­жан­стве­ним вра­ћа­ју, сто­га се мо­ли оче Фи­ла­ре­те, мир Цр­кви сво­јој Го­спод не­ка да­ру­је, а ду­ша­ма на­шим ве­ли­ку ми­лост.

        Очи­стив­ши ум и ср­це, и ду­шу сво­ју од гре­хов­них уза осло­бо­див­ши, ти по­ста­де са­суд иза­бра­ни, до­сто­јан Бо­жи­је по­се­те, сто­га Хри­стос до­шав­ши са Оцем и Ду­хом, у Те­би Сво­је све­то ста­ни­ште на­чи­ни.

        Бо­го­ро­ди­чен: Чо­ве­ко­љу­бља тво­га пу­чи­ну, ми­ло­ср­ђа ду­би­ну, и не­из­мер­ну до­бро­ту ми­ло­сти тво­је, из­лиј на нас пре­чи­ста Дје­во, гре­хов­ну бу­ру у на­ма уми­ри, це­ло­му­дри­је нам по­дари, са­чу­вав­ши нас од сва­ког гре­ха нео­по­вређене.

Дру­ги ка­нон, глас 8.

Пе­сма 1.

        Ир­мос: Ко­ле­сни­це­го­ни­те­ља фа­ра­о­на по­гру­зи, чу­до­твор­јај иног­да Мој­сеј­ски жезл, кре­сто­о­бра­зно по­ра­зив, и раз­дје­лив мо­ре Изра­и­ља же бје­гле­ца, пје­ше­хо­дја Спа­се, пје­сан Бо­го­ви вос­пје­ва­ју­шча.

        За­и­грај­те љу­ди у ве­се­љу, удру­же­ним гла­си­ма опе­вај­мо слав­но, јер се ва­здух осве­ти и зе­мља се ра­до­шћу ис­пу­ни, а Цр­ква се у сла­ву оде­ну и сва твар за­јед­но се ра­ду­је, о спо­ме­ну три­бла­же­ног Фи­ла­ре­та, јер ње­га има­мо ме­ђу на­ма, ве­ре пра­во­слав­не не­бо­ја­вље­ног ис­по­вед­ни­ка.

        Ка­ко да те име­ну­је­мо са­да, пре­по­доб­ни; рај­ским кри­ном, што сво­јим ми­о­ми­ри­сом обла­го­у­ха сву ва­се­ље­ну, јер Бог не оста­ви та­кву ри­зни­цу у зе­мљи са­кри­ве­ну, ако је и ова при­ми у не­дра, ипак је не­по­вре­ђе­ном са­чу­ва, да у исти­ни­то пра­во­сла­вље уве­ри нас на­ра­шта­је последњих времена.

        Усли­ши мо­ли­тве и по­ја­ња љу­ди тво­јих, све­ти, ослу­шни уз­ди­са­ња верног ста­да сво­га, и као исти­но­љу­бац, су­про­ста­ви се они­ма што на Цр­кву Хри­сто­ву во­ју­ју, и безбожним но­во­та­ри­ја­ма на њу стра­шно на­ва­љу­ју, јер зна­мо за ве­ли­ку силу мо­ли­тве пра­вед­ни­ка.

        Бо­го­ро­ди­чен: Тво­је ми­ло­ср­ђе по­кре­ће­мо на мо­ли­тву, ка ми­ло­сти­вом Вла­ди­ци на­шем и Си­ну Тво­јем, пр­во­ро­ђе­ном и пре­веч­ном Ца­ру, јер не­ће пре­зре­ти те­бе, о Вла­ди­чи­це чи­ста, онај ко­ме се мо­лиш за нас.

        Ка­та­ва­си­ја: Отвер­зу уста мо­ја...

Пе­сма 3.

        Ир­мос: Њест свјат, ја­ко­же Ти Го­спо­ди Бо­же мој...

        Љу­ба­вљу пре­ма чи­сто­ти об­у­зет, бла­го­че­сти­вост ду­ше пло­то­љу­бљем ни­си за­ро­био, и сто­га са­да вен­це чи­сто­те при­ма­ју­ћи, са ан­ђе­ли­ма  у Хри­сту ве­се­лиш се, ве­ру чи­сту са­чу­вав­ши, Цар­ство Не­бе­ско са­да об­рео је­си.

        За­сти­де се од тво­јих ре­чи, бо­го­ве­сних и пре­му­дрих, збор јеретички – Светски Савез Цр­ка­ва, јер ти као истински пастир ниси трпео гледати, зло­слав­не ву­ко­ве који прождиру стадо оваца Христових, стога те архипастир Христос међу свете своје настани.

        Јо­си­фу Петроградском се упо­до­бив­ши, за истину пра­во­сла­вља по­рев­но­вав­ши, Цар­ске му­че­ни­ке светима прибројавши, због тога те и ми чеда твоја у до­сто­јне на­след­нике ота­ча­ства нашега прибројасмо.

        Бо­го­ро­ди­чен: Ма­гла стра­сти ум наш по­кри­ва, и у све­тлост да се по­гле­да не до­пу­шта, но у те­бе на­да­мо се дје­во пре­све­та, од Бо­га нам ис­про­си про­све­тље­ње и спа­се­ње.

Дру­ги:

        Ир­мос: Утвер­ждеј во на­чал­је не­бе­са ра­зу­мом...

        Уче­њу одан је­ван­ђел­ском, пре­бо­га­ти, што бла­же­ним на­зи­ва ми­ло­сти­ве, ми­ло­стив си био и кро­так угледајући се на оног  Филарета Милостивог, за­то и по­ми­ло­ван по­ста, и помиловање и нама издејствуј молитвама твојим.

        Мо­ли­тва­ма усрдним при­ву­че Уте­ши­те­ља, а Он усе­лив­ши се у тво­ју чи­сту ду­шу, сваг­да те чи­стим на­чи­ни, а стра­шним и чу­де­сним учини те за оне ко­ји ре­чи Хри­сто­ве по­га­зи­ше, и уче­ње Цр­кве зло­ху­до од­ба­ци­ше. Сто­га је при­пре­мљен хлад­ни тар­тар, сви­ма ко­ји светињу Исти­не пре­зре­ше.

        Цр­квом Хри­сто­вом му­дро упра­вља­ју­ћи, и Ње­му је­ди­но слу­же­ћи, за те­ло сво­је не ма­ре­ћи, мно­ге бо­ли за­рад Исти­ни­тог Пра­во­сла­вља пре­тр­пев­ши, као му­че­ник за ве­ру, слав­ни, мно­ге вен­це си за­до­био.

        Бо­го­ро­ди­чен: Ти ко­ја си пре­слав­ним ро­ђе­њем сво­јим Бо­га са љу­ди­ма сје­ди­ни­ла, и па­лу при­ро­ду ро­да људ­ског не­бе­сним на­чи­ни­ла, и у стра­шни Дан Су­да, веч­них нас му­ка спа­си, јер се у те­бе узда­мо Вла­ди­чи­це, Бо­го­не­ве­сто.

Кон­дак, глас 8.

        Када се над Црквом надвише густи облаци јереси и тама поче да овладава, светитељ Филарет попут јарког зрака сунчеве светлости, густу таму разагна. Јерес екуменизма страшној анатеми предаде. И као сте­на и не­раз­ру­шив бе­дем православне Цркве тиме се показа, а ма­ло ста­до Христово  од ла­жних пастира сачува. А Господ га прослави мноштвом чудеса и дивном нетрулежношћу тела. Његовим молитвама, даруј Цркви Твојој Господе мир и јединомислије.

Сје­да­лен, глас исти 

        Оно­га од ко­га сва твар треп­ти, од Ње­га као од Твор­ца и Го­спо­да, добио си благодат, и у ризу ревности  се обу­кав­ши, на кор­ми­лу Ру­ске Цр­кве у изгнаству чвр­сто си стајао, и њо­ме му­дро упра­вља­о. У свему се по­ко­рив­ши Вла­ди­ки Христу, све љу­де бу­диш и данас на опре­зност, јер лу­ка­ви су лажни пастири екуменисти који се православнима претстављају. Од њих и од сваког греха душегубног нас сачувај Боже, молитвама светог угодника твога Филарета.

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чен

Глас исти

        Ра­дуј се Бо­го­не­ве­сто, ле­стви­це Ја­ко­вље­ва ко­јом си­ђе Бог, јер Он смрт­ну при­ро­ду на­шу об­у­че у не­бе­ску сла­ву, ра­дуј се ра­до­сти ан­ђе­ла, и свих вер­них на­до и по­у­зда­но при­бе­жи­ште.

Пе­сма 4. 

        Ир­мос: Хри­стос мо­ја си­ла, Бог и Го­спод...

        Не­бе­са да­нас пра­зну­ју, зе­мљу на ве­се­ље по­зи­ва­ју, на спо­мен хра­брог ис­по­вед­ни­ка и чу­до­твор­ца Фи­ла­ре­та. Ра­дуј­те се да­нас на­ро­ди сви јер нам Хри­стос на зе­мљи об­ја­ви, ог­ње­на­дах­ну­тог бе­сед­ни­ка, по­след­њих вре­ме­на Пра­во­слав­не ве­ре све­тил­ни­ка.

        Као рај­ски крин ме­ђу тр­њем ад­ским, ве­ром си про­цве­тао, као ма­сли­на што ми­лост ис­та­че показао си се, оче Фи­ла­ре­те, да про­све­тиш по­мра­че­не, да охра­бриш по­ни­же­не, ве­ром Пра­во­слав­ном цр­кву ис­пу­ња­ва­ју­ћи, бла­го­у­хаш љу­де сво­је.

        Чо­век ти бе­ше по при­ро­ди Фи­ла­ре­те пре­му­дри, но из­над чо­ве­ка по рев­но­сти, као дру­ги Или­ја не­ча­сти­ве ка­жња­ва­ју­ћи, на­гра­ђу­ју­ћи пра­во­слав­не, а је­ре­тич­ка че­да као  ду­ше­губ­не ву­ко­ве, од Цр­кве Хри­сто­ве да­ле­ко го­ња­ше.

        Бо­го­ро­ди­чан: Опро­сти нам Дје­во чи­ста, па­ла­то Хри­сто­ва, на без­ум­ним ре­чи­ма и срам­ним де­ли­ма и ми­ло­ср­ђе тво­је по­ка­жи, они­ма ко­ји ве­ли­ча­ју пре­слав­но ро­ђе­ње тво­је.

Дру­ги:

        Ир­мос: Ти мо­ја кре­пост Го­спо­ди...

        Бде­ње креп­ко, кла­ња­ње сваг­да по­ја­сно и дело љу­бави која се  описати не мо­же, ис­пу­нио си ве­ром, оче пре­бла­же­ни Фи­ла­ре­те, у ср­цу сво­ме сваг­да по­ју­ћи: си­ли Тво­јој сла­ва, чо­ве­ко­љуб­че.

        Ве­ром као же­злом под­у­пи­ру­ћи се, мо­ре стра­сти и свет­ске смут­ње пре­шао је­си, на го­ру бе­стра­шћа уз­ди­гао се је­си, пре­да­њем све­то­о­тач­ким и апо­сто­ли­ма по­рев­ну­ју­ћи, пра­во­слав­ним уче­њем љу­де си на­по­јио бла­го­дар­но Хри­сту по­ју­ћи: си­ли Тво­јој сла­ва, чо­ве­ко­љуб­че.

        Рев­ност за дом Го­спод­њи об­у­зе ср­це тво­је, све­ште­ни, вр­ли­ну и отач­ку по­бо­жност иза­брав­ши, мно­ге не­во­ље и ка­зне од без­бо­жни­ка пре­тр­пев­ши, про­тив но­во­та­ри­ја у Цр­кви хра­бро уста­ју­ћи, је­ре­ти­ке ана­те­ми­шу­ћи, сваг­да Хри­ста ве­ли­ча­ју­ћи: си­ли Тво­јој сла­ва, Чо­ве­ко­љуб­че.

        Бо­го­ро­ди­чан: Дје­во Бла­го­дат­на, Ти ко­ја со­бом Не­бе­ске две­ри отва­раш, по­ка­ја­ња две­ри отво­ри нам, Ми­ло­сти­ва, а вра­та ад­ских спа­си, мо­ли­тва­ма сво­јим.

Пе­сма 5.

        Ир­мос: Бо­жи­јим свје­том Тво­јим бла­же...

        Као ју­тро све­тло за­си­јао си оче Фи­ла­ре­те, на­ма у та­ми не­зна­ња, да ранимо к Бо­гу у гла­су ра­до­ва­ња, и чвр­стог ве­ро­и­спо­ве­да­ња, удо­стој да с љу­ба­вљу ду­хов­ним пе­сма­ма, уз­ве­ли­ча­мо тво­је до­сто­јан­ство, у Цр­кви Бо­жи­јој, ко­ју мо­ли­тва­ма тво­јим све­тим, са­чу­вај од сва­ке је­ре­си не­по­вре­ђе­ну.

        Сав за­во­лев­ши ду­хов­ни жи­вот, ван све­та и ван пло­ти си  обитавао, ре­чи­ма Спа­со­вим по­ви­ну­ју­ћи се, све што има­ше ти ни­шти­ма раз­да­де, ри­зни­цу у све­тло­сти веч­ној се­би си са­брао, и узев­ши крст са ве­се­љем за Хри­стом си по­шао.

        На­па­сти­ма раз­ли­чи­тим древна зми­ја не­при­ја­тељ­ска, по­ди­гла се на ста­до тво­је бо­го­но­шче, но њу оружи­јем кр­ста и мо­ли­твом сво­јом ти умр­тви. Стајањем бескомпромисним у исти­ни ти ње­не на­ме­ре ра­зо­ри, и мир од Бо­га цр­кви сво­јој из­мо­ли, Фи­ла­ре­те пре­слав­ни.

        Бо­го­ро­ди­чан: Ка­да у но­ћи до­ђе же­ник ду­ша на­ших, су­сре­та нас тог удо­стој Пре­чи­ста, са упа­ље­ним све­ћа­ма Ње­му да пред­сто­ји­мо и Ње­му се мо­ли­тва­ма Тво­јим уне­ве­сти­мо.

Дру­ги:

        Ир­мос: Вску­ју мја отри­нул је­си от ли­ца Тво­је­го...

        Као ри­зни­ца до­бро­де­те­љи и онај који заиста има љубав према добродетељи јер и твоје име о томе сведочи, Фи­ла­ре­те сми­ре­но­му­дре­ни про­све­ти оне што у та­ми не­ зна­ња ле­же, а нас све у истини и добродетељи утврди.

        Ужас нас об­у­зи­ма ка­да слу­ша­мо да те­ло тво­је од Господа прослављено, не­тље­но и све­то, унијати руског заграничја у зе­мљу сакрише, но Го­спод те сви­ма на­ма сво­јим чу­де­си­ма проја­вљује.

        Тр­пље­њем и уз­др­жа­њем слав­ни, на­па­да­је враж­је по­бе­дио ­си, ја­вио си се не­по­ко­ле­бљив у на­па­сти­ма и скор­би­ма, и у бе­да­ма раз­ли­чи­тим, чу­ва­ју­ћи спо­кој­ство Цр­кве Сво­је, из­ба­вља­ју­ћи је од је­ре­си, оче наш Фи­ла­ре­те.

        Бо­го­ро­ди­чан: То­бом  Ма­ти Дје­во, све­тлост за­сја оба­сја­ва­ју­ћи сву ва­се­ље­ну, Твор­ца свих ти ро­ди­ла је­си Бо­га, од ко­га нам ис­про­си ве­ли­ку ми­лост.

Пе­сма 6. 

        Ир­мос: Жи­теј­ско­је мо­ре во­здви­за­је­мо­је...

        Љу­ба­ви бо­жан­стве­не без­да­ном про­жет, Фи­ла­ре­те, не­и­зре­ци­вим да­ро­ви­ма Хри­сто­ве бла­го­да­ти обо­га­тив­ши се, и нас из су­ро­вих стра­сти у љу­ба­ви Бож­јој сје­ди­нив­ши у Хри­сту, из­ве­ди мо­ли­тва­ма тво­јим све­тим.

        Стра­шне дане таме по­след­њих вре­ме­на, ти нам осветљаваш пре­по­доб­ни. Бо­го­мр­ским от­пад­ни­штвом ис­пу­ни се сва ва­се­ље­на, а ти ма­ло сна­ге имав­ши, но чвр­сто у исти­ни сто­је­ћи, сво­јим пра­во­вер­јем мно­ге љу­де од гне­ва Бо­жи­јег си спа­сао.

        Тво­га ми­ло­ср­ђа при­зи­вам без­дан, од сва­ких нас је­ре­си и рас­ко­ла спа­си, сво­јим мо­ли­тва­ма Фи­ла­ре­те при­сно­па­мјат­не, ти је­си ва­и­сти­ну вер­ни чу­вар за­по­ве­сти Хри­сто­вих.

        Бо­го­ро­ди­чан: То­бом учи­ни чу­до Го­спод све­сил­ни, о Ма­ри­је Дје­во Пре­све­та Бо­го­ро­ди­це, јер те про­на­ђе као крин у сред тр­ња, ко­јим сву ва­се­ље­ну ис­пу­ни бо­жан­стве­ним ми­о­ми­ри­сом, и у Те­бе се сме­сти Не­сме­сти­ви, Онај од ко­га и не­бо и зе­мља ми­ри­шу.

Дру­ги: 

        Ир­мос: Очи­сти мја спа­се, мно­га бо бе­за­ко­ни­ја мо­ја...

        Оп­ко­ље­ни ва­ло­ви­ма не­чи­стих ми­сли, и ко­ви­тла­ни бу­ром плот­ских стра­сти, тво­јим мо­ли­твама за­шти­ти нас оче Фи­ла­ре­те, и из пу­чи­не гре­хов­не из­ве­ди нас, у ти­хо при­ста­ни­ште спа­са­ва­них упра­ви жи­вот наш, ка вечном Царству Живоначалне Тројице.

        Сна­гу не­по­бе­ди­ву и си­лу, да­де ти је­ди­ни сил­ни Вла­ди­ка, про­тив напада нових јеретика на ве­ру и на­ру­ша­ва­ња дог­ма­та, ко­је хра­бро са­чу­вав­ши, бу­ду­ћим на­ра­шта­ји­ма си слав­но пре­дао.

        Сле­ду­ју­ћи за ре­чи­ма Ота­ца Све­тих, са от­па­ли­ма од праве ве­ре ни­си се хтео мо­ли­ти, ни­ти си пред змијом еку­ме­ни­зма гла­ву  при­кло­ни­о. У ве­ри пра­во­слав­ној чвр­сто остав­ши, све је­ре­се­на­чал­ни­ке си стра­шној ана­те­ми пре­дао.

        Бо­го­ро­ди­чен: До­бра и то­пла за­ступ­ни­це, Пре­све­та Дје­во Бо­го­ро­ди­це, ми­ло­сти сво­је на нас из­ли­вај, а по­кро­вом сво­јим Бо­жан­ским од с­ва­ких нас за­ла са­чу­вај

Кон­дак, глас 5., подо­бен: Ра­дуј­сја...

        Пастиру верни истинске Цр­кве Хри­сто­ве, Све­ти­те­љу оче наш Фи­ла­ре­те, бо­го­му­дра де­ла великих бо­го­сло­ва при­мио си у ср­це као истин­ски бе­сед­ник богооткривене истине. Уче­ња Све­тих Ота­ца бранећи му­дро, сви­ма си ка­зивао да је спасење могуће само у светој Православној Цркви. Лу­ка­вих је­ре­ти­ка ни­ма­ло се не убо­јав­ши, до по­след­њег да­ха си свето Пра­во­сла­вље бра­нио, и тајну ве­ру ни­си попут јуде, ла­жним па­сти­ри­ма про­дао. Са мно­го­главом зми­јом еку­ме­ни­зма неустрашиво си се бо­рио. Божанском благодаћу ње­не гла­ве си скр­шио. Са­да док на не­бе­си­ма блаженствујеш ми ти кли­че­мо; Ра­дуј се све­ти­те­љу Фи­ла­ре­те, ве­ре пра­во­слав­не, последњих времена велики ис­по­вед­ни­че.

Икос:

        Не­бо­ја­вље­ни све­ти­те­љу оче Фи­ла­ре­те, истин­ски ар­хи­па­сти­ру воинствујуће Цркве Хри­сто­ве, же­ле­ћи да заштити Цркву Своју од на­је­зде лажне браће еку­ме­ни­ста, Го­спод те изабра и то­бом са­чу­ва мали остатак верних својих. И ми то­бом за­шти­ће­ни оп­ста­је­мо, ра­до­сним гла­си­ма те­би кли­че­мо: Ра­дуј се ри­зни­це пре­му­дро­сти Бо­жи­је, ра­дуј се пла­ме­ни за­штит­ни­че ве­ре Пра­во­слав­не, ра­дуј се бо­жан­стве­ни бо­го­го­вор­ни­че, цве­те рај­ски ме­ђу тр­њем ад­ским, ра­дуј се бла­го­че­шћа чу­де­сни рев­ни­те­љу, не­ча­сти­вих ис­тре­би­те­љу, ра­дуј се бистри ис­точ­ни­че дог­ма­та ве­ре, ра­дуј се истребитељу цр­кве­них но­во­та­ри­ја, ра­дуј се апо­сто­ла све­тих вер­ни уче­ни­че, ни­штих и убо­гих бр­зи по­моћ­ни­че, ра­дуј се јер се то­бом сви утвр­ди­смо, ра­дуј се јер то­бом исти­на свим својим сјајем још увек си­ја, ра­дуј се све­ти­те­љу Фи­ла­ре­те, ве­ре Пра­во­слав­не неустрашиви ис­по­вед­ни­че.

СИ­НАК­САР

        Да­нас, 8. но­вем­бра, на­ша Све­та Истин­ски Пра­во­сла­ва­на Цр­ква Про­сла­вља: Пре­по­доб­ног оца на­шег Фи­ла­ре­та Во­зне­сен­ског, ми­тро­по­ли­та Њу­јор­шког и Ис­точ­но-аме­рич­ког, но­во­про­сла­вље­ног ис­по­вед­ни­ка и чу­до­твор­ца.

        Овај три­бла­же­ни, ве­ли­ки и Све­ти Отац и учи­тељ Цр­кве, Фи­ла­рет пре­му­дри и нај­све­ште­ни­ји, ис­по­вед­ник ве­ре и њен за­штит­ник, ро­ђен би 1903. год. А ота­ча­ство зе­маљ­ско би му град Курск, а не­бе­ско Гор­њи Је­ру­са­лим, сил­ни и не­по­ко­ле­бљи­ви. Ро­ди­те­љи му бе­ху слав­ни по­ре­клом но не ма­ње ве­ром Пра­во­слав­ном, сваг­да во­де­ћи вр­лин­ски и бо­го­љу­бив жи­вот, јер отац ње­гов, Ди­ми­три­је бе­ше све­ште­ник а ка­сни­је и ар­хи­е­пи­скоп Ру­ске За­гра­нич­не Цр­кве. Још од ма­ле­на, од­ра­ста­ју­ћи у све­ште­нич­кој по­ро­ди­ци мла­ди Ге­ор­ги­је (ка­кво му име би да­то на кр­ште­њу) бе­ше се на­ви­као на храм и бо­го­слу­же­ње ко­је ве­о­ма за­во­ле. У вре­ме Ру­ске ре­во­лу­ци­је, чи­та­ва се по­ро­ди­ца пре­се­ли на Да­ле­ки Ис­ток, где бу­ду­ћи епи­скоп Фи­ла­рет за­вр­ши шко­лу, а у гра­ду Хар­би­ну до­би зва­ње ин­жи­ње­ра елек­тро­ме­ха­ни­ке.

        Стал­но у ср­цу Хри­ста но­се­ћи , и у уму смр­ти сво­је се се­ћа­ју­ћи , Све­ти­ло Цр­кве Пра­во­слав­не 1930. год. би пострижен у мо­на­штво, а по­том и све оста­ле по ре­ду сте­пе­не све­штен­ства про­ђе. Го­ди­не 1937. до­био је чин ар­хи­ман­дри­та, у Хар­би­ну, где је во­дио ве­ли­ку цр­кве­ну и па­стир­ско-про­по­вед­нич­ку де­лат­ност. Бо­го­слу­же­ња ко­ја је вршио са пла­ме­ном ве­ром и ње­го­ве на­дах­ну­те про­по­ве­ди чи­ни­ли су да хра­мо­ви бу­ду пу­ни оних ко­ји се мо­ле. Ње­га су сви во­ле­ли, ста­јао је на рас­по­ла­га­њу сва­ко­ме ко би му се обра­тио. Пред вра­ти­ма ње­го­ве скром­не ке­ли­је увек је био ред оних ко­ји су би­ли жед­ни ду­хов­ног раз­го­во­ра са њим; од­ла­зе­ћи к ње­му љу­ди су зна­ли да ће до­би­ти пра­ви­лан са­вет, уте­ху и по­моћ.

        Ка­да су ње­гов отац и дру­ги ар­хи­је­ре­ји ре­ши­ли да се вра­те у Со­вјет­ски Са­вез и пот­чи­не Мо­сков­ској па­три­јар­ши­ји, отац Фи­ла­рет је од­био да то учи­ни, сма­тра­ју­ћи да то пред­ста­вља из­да­ју Бо­га и Цр­кве. Са ам­во­на, јав­но је раз­об­ли­ча­вао сам врх МП-а, не же­ле­ћи да на­род бу­де об­ма­нут њи­хо­вим ла­жи­ма, но још та­да ни­је на­и­ла­зио на раз­у­ме­ва­ње ме­ђу сво­јим са­слу­жи­те­љи­ма, за Цр­кве­ну исти­ну мо­рао је да се бо­ри сам. Због свог хра­брог ис­по­ве­да­ња, мно­го је пре­тр­пео овај три­бла­же­ни све­ти­тељ, и го­ње­ња и бе­де, лу­кав­ства и кле­ве­те, од љу­ди ла­жљи­вих и бе­за­ко­них, не­пре­по­доб­них и уби­ству скло­них – ње­го­ву ку­ћу за­па­ли­ше а вра­та сва за­кљу­ча­ше, но Ми­ло­сти­ви Го­спод спа­се вер­ног слу­гу Сво­га од стра­шног по­жа­ра, и удо­сто­ји га уде­ла ис­по­вед­ни­ка и за ве­ру стра­дал­ни­ка.

        Бри­ну­ћи о свом по­ве­ре­ном му ста­ду, ар­хи­ман­дрит Фи­ла­рет је на­пу­стио Ки­ну тек на­кон што је сва ње­го­ва па­ства оти­шла из Хар­би­на. Од­мах се за­тим обра­тио ми­тро­по­ли­ту Ру­ске За­гра­нич­не Цр­кве Ана­ста­си­ју, са мол­бом да га по­но­во сма­тра кли­ри­ком у ју­рис­дик­ци­ји РЗЦ – што је вла­ди­ка и бла­го­сло­вио уз услов да се до­ста­ви пи­сме­на из­ја­ва о по­ка­ја­њу оца Фи­ла­ре­та због (ма­кар и не­вољ­ног) пре­би­ва­ња у МП-у, отац Фи­ла­рет је исто­га ча­са то и учи­нио. Ми­тро­по­лит Ана­ста­си­је нај­пре му је по­ве­рио па­ству у Хонг-Кон­гу, но не­ду­го за­тим 1963 год. био је хи­ро­то­ни­сан за епи­ско­па Брис­бејн­ског, ви­ка­ра аустра­лиј­ске епар­хи­је. Због сво­је ста­ро­сти и бо­лест, ми­тро­по­лит Ана­ста­си­је 1964 год. под­нео је мол­бу за од­ла­зак у ми­ро­ви­ну, а за ње­го­вог на­след­ни­ка био је од­ре­ђен ар­хи­е­пи­скоп Јо­ван Мак­си­мо­вич. Због мо­гу­ће за­ва­де, па чак и рас­ко­ла оних љу­ди ко­ји се ни­су сла­га­ли са тим пред­ло­гом, све­ти­тељ Јо­ван се од­ре­као сво­је кан­ди­да­ту­ре, а пред­ло­жио нај­мла­ђег ар­хи­јеј­ре­ја – епи­ско­па Фи­ла­ре­та, што је и сам ми­тро­по­лит Ана­ста­си­је по­др­жао. Та­ко је у ма­ју 1964. на дан про­сла­вља­ња пе­де­сет­ни­це, све­ти­ло у та­ми све­оп­штег от­пад­ни­штва, епи­скоп Фи­ла­рет иза­бран на Пр­во­све­ти­тељ­ски пре­сто Ру­ске За­гра­нич­не Цр­кве.

        Ње­го­во упра­вља­ње овом све­том Цр­квом тра­ја­ло је то­ком 21 го­ди­не. Про­сла­вље­ни су мно­ги угод­ни­ци Бо­жи­ји: све­ти, пра­вед­ни Јо­ван Крон­штат­ски (1964), пре­по­доб­ни Гер­ман Аља­ски (1971), бла­же­на Ксе­ни­ја Пе­тер­бур­шка (1978), Са­бор Ру­ских Но­во­му­че­ни­ка и ис­по­вед­ни­ка на че­лу са цар­ским му­че­ни­ци­ма и па­три­јар­хом Ти­хо­ном (1981). Це­ло­куп­на де­лат­ност вла­ди­ке Фи­ла­ре­та све­до­чи о то­ме да је он од са­мог по­чет­ка свог про­све­ти­тељ­ског слу­же­ња за­у­зео пра­вац чу­ва­ња све­то­о­тач­ког Пра­во­сла­вља, схва­та­ју­ћи да Пра­во­слав­не Цр­кве у све­ту од­сту­па­ју од ве­ре, и да се пу­те­ви зва­нич­ног пра­во­сла­вља и Истин­ског Хри­шћан­ства све ви­ше ра­зи­ла­зе. У ње­го­во вре­ме еку­ме­ни­зам је ко­нач­но по­ка­зао сво­је пра­во ли­це – обра­зи­ну стра­шне је­ре­си ко­ја је у се­би са­бра­ла све пре­ђа­шње је­ре­си, и ко­ја те­жи да пот­пу­но про­гу­та Пра­во­сла­вље, уни­шта­ва­ју­ћи по­јам Цр­кве Хри­сто­ве и ства­ра­ју­ћи свет­ску „цр­кву“  ан­ти­хри­ста. Он се је­ди­ни ме­ђу пра­во­слав­ним је­рар­си­ма, сво­јим по­сла­ни­ца­ма ту­ге, обра­тио свим епи­ско­пи­ма на све­ту, ка­ко би раз­об­ли­чио од­ступ­ни­ке – еку­ме­ни­сте, ука­зав­ши им та­ко на опа­сност од те но­ве је­ре­си.

        По­сле Ван­ку­вер­ске Ге­не­рал­не скуп­шти­не ССЦ 1983, на ко­јој се пре­шло са ме­ђу­хри­шћан­ског на ме­ђу­ре­ли­ги­о­зни еку­ме­ни­зам, и где су пра­во­слав­ни је­рар­си уче­ство­ва­ли у ре­ли­ги­о­зним це­ре­мо­ни­ја­ма за­јед­но са пред­став­ни­ци­ма свих свет­ских ре­ли­ги­ја, ар­хи­је­реј­ски са­бор РЗЦ је на пред­лог ми­тро­по­ли­та Фи­ла­ре­та про­гла­сио ана­те­му про­тив еку­ме­ни­зма. Од тог тре­нут­ка еку­ме­ни­зам пред­ста­вља са­бор­ски осу­ђе­ну је­рес, а еку­ме­ни­сти – је­ре­ти­ке од­лу­че­не од Цр­кве. Та­ко­ђе, они ко­ји се на­ла­зе у оп­ште­њу са је­ре­ти­ци­ма по­ста­ју су­де­о­ни­ци те је­ре­си. Ана­те­ми­зам про­тив је­ре­си еку­ме­ни­зма уне­сен је у Си­но­дик Не­де­ље Пра­во­сла­вља. Та­ко је вла­ди­ки­но жи­вот­но де­ло на­шло нај­ви­ши из­раз у исто­риј­ском ак­ту од ва­се­љен­ског зна­ча­ја за сву пу­но­ту Пра­во­сла­вља – у зва­нич­ном ана­те­ми­са­њу еку­ме­ни­стич­ке је­ре­си и од­ступ­ни­ка на­шег ве­ка.

        Ми­ло­сти­ви па­стир ста­да Хри­сто­вог, је­ван­ђел­ски на­па­са­ју­ћи Цр­кву Хри­сто­ву, по­сву­да се тру­дио да по­др­жи рев­ни­те­ље Пра­во­сла­вља – и грч­ке ста­ро­ка­лен­дар­це, и ру­ске ка­та­комб­ни­ке. 1969 го­ди­не си­нод РЗЦ при­знао је деј­стве­ност хи­ро­то­ни­је епи­ско­па Ака­ки­ја (Па­па­са) и дру­гих ар­хи­је­ре­ја ста­ро­ка­лен­да­ра­ца – по­сле­до­ва­те­ља Хри­зо­сто­ма Фло­рин­ског, а под свој омо­фор при­мао је и кли­ри­ке Ка­та­комб­не Цр­кве у Ру­си­ји, ко­ји су по­сле смр­ти свог ар­хи­е­пи­ско­па Ан­то­ни­ја оста­ли без ар­хи­па­стир­ског ста­ра­ња

        Спрем­но је исту­пао про­тив ла­жне „об­но­ве Пра­во­сла­вља“ и „бор­бе из­ну­тра“ ко­ја се и дан-да­нас ши­ри од стра­не не­ких на­зо­ви рев­ни­те­ља ко­ји и да­ље деј­ству­ју из­ван Истин­ске Цр­кве, у „цр­кви лу­ка­вих“, за­др­жа­ва­ју­ћи та­ко мно­штво бла­го­че­сти­вих хри­шћа­на у цр­кве­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су от­па­ле од Пра­во­сла­вља, и при то­ме са­мо са­чу­ва­ле спо­ља­шњи об­лик Цр­кве.

        Ис­по­вед­ник Пра­во­сла­вља, за­штит­ник Цр­кве Хри­сто­ве од је­ре­си над је­ре­си­ма, ми­тро­по­лит Фи­ла­рет, пре­ста­вио се у Го­спо­ду 8. но­вем­бра 1985, на дан Ар­хи­стра­ти­га Бо­жи­јег Ми­ха­ил, бор­ца про­тив пр­ве је­ре­си од на­стан­ка све­та, ко­ја је за по­сле­ди­цу има­ла то да је део ан­ђе­ла от­пао од Бла­го­да­ти Бож­је и пре­тво­рио се у де­мо­не. А 28. ок­то­бра 1998. про­на­ђе­не су не­тру­ле­жне мо­шти све­ти­те­ља Фи­ла­ре­та, на по­сти­ђе­ње они­ма ко­ји су га сма­тра­ли „ло­шим ми­тро­по­ли­том“, по­ка­за­ло се да је он све­ти угод­ник Бо­жи­ји. Но, за­хва­љу­ју­ћи про­е­ку­ме­ни­стич­ком кур­су ар­хи­е­пи­ско­па Ла­вра, (уоста­лом као и са­ме Ру­ске За­гра­нич­не цр­кве) упр­кос не­тље­ним мо­шти­ма (упр­кос очу­ва­не вла­ди­ки­не ко­же, бра­де, ко­се, ње­го­ве оде­жде, гра­ма­те са раз­ре­шном мо­ли­твом, кр­стом као и во­зду­хом ко­ји је пре­кри­вао ли­це), не обазирући се на мно­го­број­не мол­бе при­сут­них мир­ја­на да се ки­вот са мо­шти­ма отво­ри, он је са 18 све­ште­ни­ка и 11 ђа­ко­на от­слу­жио Ли­тур­ги­ју, а он­да је са­бра­не по­звао да се мо­ле за упо­ко­је­ње ду­ше по­чив­шег пр­во­је­рар­ха, све до­тле док не бу­де ука­за­на во­ља Бож­ја у ве­зи са ње­го­вим при­бро­ја­ва­њем Све­ти­ма. Све вре­ме ки­вот је био за­тво­рен, а по­сто­је­ће фо­то­гра­фи­је вла­ди­ки­них не­тље­них мо­шти­ју нај­стро­жи­је су за­бра­ње­не, као и њи­хо­во де­ље­ње и умно­жа­ва­ње.

        По­сле Ли­тур­ги­је са­вр­шен је па­ра­стос, а за­тим је ки­вот са мо­шти­ма све­тог Фи­ла­ре­та у ли­ти­ји об­не­сен око Све­то-Тро­јиц­ког хра­ма у Џор­дан­ви­лу, да би по­том био уне­шен у гроб­ни­цу на при­пре­мље­но ме­сто, где је ар­хи­е­пи­скоп Ла­вр пре­дао зе­мљи ча­сне мо­шти све­ти­те­ља.

        Зна­чај вла­ди­ке Фи­ла­ре­та за пре­по­род Истин­ске Пра­во­слав­не Цр­кве те­шко је про­це­ни­ти. Упра­во он је у на­шем сто­ле­ћу дао Цр­кви „основ­ни тон“ оне бор­бе ко­ју са­да во­де сви Истин­ски Пра­во­слав­ни ши­ром ва­се­ље­не. Ње­го­ве твр­де и од­луч­не ре­чи, као и стро­га све­то­о­тач­ка по­зи­ци­ја то­ком две де­це­ни­је спре­ча­ва­ли су „пре­го­во­ре у ду­ху љу­ба­ви“ са раз­ли­чи­тим ква­зи­цр­кве­ним за­јед­ни­ца­ма, као и ши­ре­ње са­слу­жи­ва­ња са чла­но­ви­ма ква­зи- пра­во­слав­них цр­ка­ва, што је убр­зо по­сле вла­ди­ки­ног усну­ћа ухва­ти­ло за­ма­ха и са­да већ да­је гор­ке пло­до­ве.

        Сто­га, сва­ко ко­ме је дра­га истин­ска ве­ра Хри­сто­ва, тре­ба да учи­ни све ка­ко би био про­сла­вљен онај, ко­га је сам Го­спод већ јав­но про­сла­вио.

Све­ти­те­љу, оче Фи­ла­ре­те мо­ли Бо­га за нас!

Пе­сма 7.

        Ир­мос: Ро­со­да­тељ­ну убо пешч со­дје­ла ан­гел...

        Са ви­шњим си­ла­ма оче, пред­сто­је­ћи жи­во­ме Бо­гу, Ње­го­вом сла­вом укра­сив­ши се, и ог­њем Ду­ха се рас­па­лив­ши бла­же­ни, ка­лом смрад­ног ује­ди­ње­ња ду­шу сво­ју не­у­пр­љав­ши, по­стао си ка­ди­ло ми­ри­са бла­го­у­ха­но, Го­спо­ду бла­го­при­јат­но ко­ме си ва­пио: бла­го­сло­вен је­си Бо­же ота­ца на­ших.

        Ми­ло­стив и кро­так, пре­по­до­бан и не­зло­бив, тих и пре­му­дар, а у одбрани вере бескомпромисан и строг био ­си оче наш. И као што Боготајник Па­вле ре­че: та­кав нам тре­ба­ше ар­хи­је­реј; До­стој­ни ар­хи­па­сти­ру у ми­ру са­чу­вај ста­до тво­је, ко­је ра­до­сно пе­ва: бла­го­сло­вен си Бо­же ота­ца на­ших.

        Но­се­ћи сил­но и по­бе­до­но­сно кр­сно оруж­је, у бор­би про­тив еку­ме­ни­зма, као Мој­си­је разделио си мо­ре ду­ше­губ­не је­ре­си утврдио си народ Божији на пут правде, а уједно екуменисте по­то­пио, док сви ми Хри­ста Бога по­јемо: бла­го­сло­вен си Бо­же ота­ца на­ших.

        Бо­го­ро­ди­чан: Као из­вор Бо­жан­стве­ног из­ба­вље­ња, сви­ма си се љу­ди­ма по­ка­за­ла, Све­не­по­роч­на, ро­див­ши Из­ба­ви­те­ља свих, ко­ме пе­ва­мо: бла­го­сло­вен је­си Бо­же ота­ца на­ших.

Дру­ги: 

        Ир­мос: Бо­жи­ја снис­хо­жде­ни­ја...

        Ви­шњу сла­ву и све­тлост, на­сла­ду и не­из­ре­ци­ву кра­со­ту у на­се­љи­ма пра­вед­них са зборовима ру­ских му­че­ни­ка и ис­по­вед­ни­ка, до­стој­но од Бога при­мив­ши, оче Фи­ла­ре­те. Са­да за­јед­но са свима њима на не­бе­си­ма Бо­гу по­јеш: бла­го­сло­вен си Бо­же ота­ца на­ших.

        Добродетељни човече, оче Фи­ла­ре­те, пред не­раз­де­љи­вом Тро­ји­цом пред­сто­је­ћи, опро­штај са­гре­ше­ња и умрт­вље­ње стра­сти наших из­мо­ли, од­бацивши зло­деј­ства лу­ка­вог, а до­бро­де­тељ са љубављу присвојивши. Стога и ми са тобом Богу у векове појемо: бла­го­сло­вен је­си бо­же ота­ца на­ших.

        У жи­во­ту свом поживевши , Бла­же­ни, пра­вед­но и све­то, и по кон­чи­ни тво­јој, бла­го­да­ћу Бож­јом, те­ло тво­је је­ви се не­тље­но и ми­о­ми­ри­сно и чудотворно јер ве­ром про­си­јав­ши и ан­ђе­ли­ма се при­дру­живши, сваг­да са њима Хри­сту по­јиш: бла­го­сло­вен ­си Бо­же Ота­ца на­ших.

        Бо­го­ро­ди­чан: На­пу­ште­ну све­ти­њу Хри­сто­ве не­ве­сте – Цр­кве Бо­жи­је, Пре­бла­го­сло­ве­на Дје­во, об­на­вља у сла­ви све­то­о­тач­кој, бла­го­да­ћу тво­јом Фи­ла­рет Пре­бла­же­ни, у ср­цу увек по­ју­ћи: бла­го­сло­вен је­си бо­же ота­ца на­ших.

Пе­сма 8.

        Ир­мос: Из пла­ме­не пре­по­доб­ним ро­су ис­то­чил је­си...

        Као сунчано ју­тро, спо­мен твој за­си­ја, про­све­тљујући ср­ца вер­них јер си се показао као све­тло­сти и да­на на­след­ник. По­ме­ни оне што спо­мен твој врше и Хри­ста пре­у­зно­се у све ве­ко­ве.

        Благоуха труд дела тво­јих, бли­ста медоточење уче­ња твојих , чу­до­твор­ства се по­сву­да огла­ша­ва­ју, Фи­ла­ре­те Хри­стов све­ште­но­у­че­ни­че, ко­га пре­у­зно­си­мо у све ве­ко­ве.

        Пла­мен на­ших стра­сти да су­за­ма уга­си­мо, удо­стој нас оче Фи­ла­ре­те. Од ла­жних па­сти­ра што огањ веч­ни раздељују, мо­ли да се из­ба­ви­мо, у небеским оби­те­љима да се са тобом нађем, Го­спо­да по­ју­ћи и пре­у­зно­се­ћи Га у све ве­ко­ве.

        Бо­го­ро­ди­чан: Уза­же­лев­ши да људ­ски род обо­жи, Бог се сав са то­бом сје­ди­ни, и но­ва не­ис­ка­за­на тај­на на­ста­је: као Дје­ва ра­ђаш и оста­јеш Дје­ва, и Бо­га ви­ди­мо у те­лу, опе­ва­ју­ћи Ње­га, те­бе бла­же­ном зо­ве­мо и пре­у­зно­си­мо у све ве­ко­ве.

Дру­ги:

        Ир­мос: Сед­ме­ри­це­ју пешч, хал­деј­ски му­чи­тељ...

        Бо­жан­стве­ном све­тло­шћу ис­пу­њен оче, Бо­жан­стве­не сла­ве ја­вио си се ста­ни­ште, из ко­јег лу­че бо­жан­стве­не све­тло­сти из­ви­ру, што вер­них ср­ца про­све­тљу­ју, и ве­ром пре­во­слав­ном та­му је­ре­тич­ку про­го­не, Го­спо­да опе­веј­те и пре­у­зно­си­те у све ве­ко­ве.

        То­плог те за­ступ­ни­ка и вер­ног учи­те­ља има Цр­ква, оче Фи­ла­ре­те, сто­га спо­мен твој све­тло сла­ве­ћи кли­че: увек шти­ти ста­до сво­је не­по­вре­ђе­но од је­ре­си и сваког зла, Го­спо­да опе­ва­ју­ћи и пре­у­зно­се­ћи Га у све ве­ко­ве.

        Филарете православних утехо, од Тро­ји­це Све­те све­тло­шћу ду­хов­ном обасјаван, оба­сја­ва­ј ср­ца вер­них, та­му не­вер­ја про­го­нивши, Цр­кве Пра­во­слав­не ве­ру крепко др­же­ћи, све зло­на­мер­нике да­ле­ко од ње од­го­ни, Го­спо­да опе­ва­ју­ћи и пре­у­зно­се­ћи у све ве­ко­ве.

        Бо­го­ро­ди­чан: Те­ле­сних сла­бо­сти и ду­шев­них не­мо­ћи, Бо­го­ро­ди­тељ­ни­це, нас ко­ји са љу­ба­вљу при­бе­га­ва­мо под по­кров твој, удо­стој ис­це­ље­ња, јер си нам Спа­са Хри­ста ро­ди­ла, је­ди­на Пре­чи­ста.

Пе­сма 9.

        Ир­мос: Бо­га че­ло­вје­ком не­во­змо­жно ви­дје­ти...

        Да­нас ра­до­сно Цр­ква Хри­сто­ва прославља тво­је живљење, и при­но­си ти ве­се­ло по­ја­ње. Оку­пља­ју­ се данас ду­хов­на че­да тво­ја, сећајући се не­бо­по­дра­жа­ва­ног жи­во­та тво­га, да­ро­ва­не ти све­тло­сти и сла­ве, Филарете оче наш.

        Као древни свети ла­жљи­ве си је­ретике прво благо опомињао а касније и строго раз­об­ли­ча­вао. Ипак, браћа твоја архијереји те осуђиваху као некога ко нема разумевања и љубави за оне из екуменистичких цркава. Немарећи за такве њихове клевете чвсто си остао на путу светих отаца.     

Као сунце си зашао у под­зе­мље пре­по­доб­ни, и као би­сер са­кри­вен у зе­љи до­број. Но када Госпд изволи засијаше мошти твоје као зора пролећна. Бла­го­да­ћу Све­то­га Ду­ха мо­шти­ма сво­јим не­тље­ним, на срамоту екуменистима зло­слав­ним, исти­ни­тост Пра­во­сла­вља сви­ма и по смр­ти све­до­чиш.

        Бо­го­ро­ди­чен: Бо­го­ро­ди­це Дје­во Пре­чи­ста, ко­ја си не­по­роч­но ро­ди­ла Вла­ди­ку свих, Го­спо­да, Ње­га мо­ли при­сно­дје­во, мир цр­кви сво­јој нека да­ру­је а ду­ша­ма на­шим ве­ли­ку ми­лост.

Дру­ги:

        Ир­мос: Ужа­се­сја о сем не­бо, и зе­мљи уди­ви­ша­сја кон­ци...

        Они­ма ко­ји на­па­да­ју Цр­кву Хри­сто­ву, и уче да се она по­де­ли­ла на гра­не, ко­је се раз­ли­ку­ју по сво­ме уче­њу и на­чи­ну жи­во­та – ана­те­ма!

        Они­ма ко­ји твр­де да Цр­ква Хри­сто­ва не по­сто­ји на ви­дљив на­чин, не­го ће на­ста­ти од гра­на, рас­ко­ла и ино­вер­ја, њи­хо­вим сје­ди­ње­њем у јед­но те­ло – ана­те­ма!

        Они­ма ко­ји не раз­ли­ку­ју истин­ско све­штен­ство и Све­те Тај­не Цр­кве од је­ре­тич­ких, не­го уче да су кр­ште­ње и Ев­ха­ри­сти­ја је­ре­тич­ка до­вољ­ни за спа­се­ње – ана­те­ма!

        Они­ма ко­ји има­ју оп­ште­ње са по­ме­ну­тим је­ре­ти­ци­ма, или им по­ма­жу или шти­те њи­хо­ву но­ву је­рес еку­ме­ни­зма, уми­шља­ју­ћи да је то брат­ска љу­бав, или на­чин за сје­ди­ње­ње раз­де­ље­них хри­шћа­на – ана­те­ма!

        Бо­го­ро­ди­чан: Пре­све­та Дје­во Бо­го­не­ве­сто, све­губ­не је­ре­си еку­ме­ни­зма, ма­ло ста­до Истин­ских Хри­шћа­на спа­си, и са­чу­вај га сва­ке бе­де и рас­ко­ла, удо­стој га бу­ду­ћег веч­ног жи­во­та, јер од те­бе се ро­ди Онај ко­ји вла­да сви­ма!

Све­ти­лан:

        Све­ти­те­љу оче Фи­ла­ре­те, љу­ба­вљу преис­пу­њен, кро­так, ми­ло­стив и ни­ште­љу­бив, бла­го до­бро­те не­по­тро­ши­во, жи­вље­ње бо­го­у­год­но и ве­ро не­по­стид­на, на­до ча­сна и сило му­дрости пра­во­слав­не.

Сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чан:

        Пре­чи­ста ма­ти Го­спо­да на­ше­га и Дје­во, Ти ко­ја ми­лу­јеш гре­шне ра­бе сво­је, пре­бо­га­том ри­зни­цом ми­ло­ср­ђа сво­га, об­но­ви нас оси­ро­те­ле у љу­ба­ви и тр­пље­њу, ти је­си свих жа­ло­сних за­ступ­ни­ца, и увек бр­за по­моћ­ни­ца.

На хва­лит­не сти­хи­ре на 4

глас 2.

        Ри­зом прав­де се за­о­де­нув­ши, кр­сним зна­ме­њем се­бе укра­сив­ши, на пут ми­ра и спа­се­ња но­га­ма сту­пав­ши; по­слу­ша­ње Све­тим Оци­ма чу­ва­ју­ћи, уз­др­жа­ње спро­во­де­ћи, ис­по­снич­ко др­же­ћи пра­ви­ло. Благ према свима, а према не­при­ја­те­љи­ма Цр­кве Хри­сто­ве стра­шан. Пра­во­слав­ну Цркву са­чу­вав­ши о понижења екуменистичког зловерја, Јединственост и неподељеност Цркве громогласно исповедајући ме­ру са­вр­шен­ства до­сти­гао ­си, до­сто­чуд­ни Фи­ла­ре­те.

        Жи­во­том бла­го­о­бра­зним и не­по­стид­ним, по­жи­вео ­си све­ти оче Фи­ла­ре­те, сле­ду­ју­ћи сто­па­ма от­ца Све­тих, тр­ку си за­вр­шио – ве­ру са­чу­вао, са­да увен­чан вен­ци­ма не­про­па­дљи­вим, при­бро­јан си ста­ду Хри­сто­во­ме. Мо­ли­мо те бла­же­ни, удо­стој и нас ста­ја­ња са де­сне стра­не Го­спода, да и ми чу­је­мо бла­же­ни глас: хо­ди­те бла­го­сло­ве­ни, уђи­те у ра­дост Го­спо­да сво­га.

        До­стој­но у свом зва­њу ар­хи­је­реј­ском хо­див­ши, од су­јет­них при­стра­шћа се­бе уда­љив­ши, све сво­је же­ље ка не­бе­си­ма усме­рив­ши, ве­ру Пра­во­слав­ну сви­ма об­ја­вљу­ју­ћи, чи­сте­ћи је од тру­ле­жи све­па­губ­них је­ре­си, ана­те­му катакомбне Цркве на  Сергијанце си потврдио и јерес екуменистичку страшној анатеми си предао и це­лом све­ту об­ја­вио, са светим Оцима и катакомбним ис­по­вед­ни­ци­ма од ве­ре не од­сту­пив­ши, на не­бе­си­ма ве­нац ис­по­вед­нич­ки при­мио ­си, Фи­ла­ре­те при­сно­па­мјат­не.

        Пре­чи­сто ср­це не­до­ку­чи­ве до­бро­те, имао ­си све­бла­же­ни Фи­ла­ре­те, ко­је отва­ра вра­та ми­ло­ср­ђа Бож­јег, сва­ко­ме ко до­ла­зи у по­ка­ја­њу и љу­ба­ви; о, бра­ћо по­знај­мо си­лу мо­ли­та­ва угод­ни­ка Бо­жи­јих, Отац наш не­бе­ски иза­шао је у су­срет на­ма, за­ступ­ни­штвом све­тог Фи­ла­ре­та, и да­ру­је нам зна­ке сла­ве сво­је, при­ре­ђу­је та­јан­стве­но ве­се­ље, за нас жр­тву­је те­ле уго­је­но, да би смо и ми жи­ве­ли до­стој­но оца на­шег Фи­ла­ре­та, ко­ји ве­ром и љу­ба­вљу нас ми­лу­је, и жи­вот наш у истинском пра­во­сла­вљу утвр­ђу­је.

Сла­ва, глас 6.

        Данас Црква православна прославља Михаила архистратига вишњих сила, онога који је повео борбу против прве јереси. Заједно са њим славимо данас и великог исповедника православља последњих времена Филарета достојног сваког дивљења. Јер он када се екуменистичко зловерје уздизало, стане чврсто, стане са страхом и анатеми страшној га преда. Успротивиши се тако древној змији коју у почетку низврже у ад преисподњи Михаил архистратиг. Цркву у катакомбама подржа и потврди њену анатему на злославног Сергија. Као нови Марко, само не из Ефеса, него из новог Вавилона просијавши, православну веру утврди и због тога од Господа Славе би прослављен нетрулежним моштима којима се ми данас мислено клањамо говорећи: светитељу оче наш Филарете украсе Цркве Руске и поносе свих ревнитеља отачких предања, моли се за нас милостивом Богу да облак јереси разагна, Цркви мир дарује и душама нашим велику милост.

И ни­ње, бо­го­ро­ди­чен...

Слво­сло­вље ве­ли­ко

Тро­пар све­ти­те­љу; сла­ва и ни­ње, бо­го­ро­ди­чен

и от­пуст.

НА ЛИ­ТУР­ГИ­ЈИ

Бла­же­ни на 8,

Од пр­вог ка­но­на пе­сма 3.

и од дру­гог ка­но­на пе­сма 6.

        Про­ки­мен, глас 4: Уста мо­ја во­згла­го­љут пре­му­дрост, и по­у­че­ни­је серд­ца мо­је­го ра­зум.

        Стих: Усли­ши­те си­ја вси ја­зи­ци, вну­ши­те вси жи­ву­шчи по все­ле­њеј.

Апо­стол: Ефе­сци­ма за­ча­ло 233.

Је­ван­ђе­ље: од Лу­ке за­ча­ло 64.