Служба Святителю Филарету (Вознесенскому), составленная к Освященному Собору РИПЦ сестрами сербского монастыря Св. Предтечи и Крестителя Господня Иоанна (ИПЦ Сербии)
От редакции: Предлагаем нашим читателям Службу Святителю Филарету (Вознесенскому), Первоиерарху Русской Зарубежной Церкви, составленную к Освященному Собору РИПЦ по благословению Высокопреосвященного Архиепископа Тихона Омского и Сибирского сестрами сербского монастыря Св. Предтечи и Крестителя Господня Иоанна (ИПЦ Сербии). Публикуется на сербском языке. Русский вариант службы Святителю Филарету будет опубликован редакцией "ЦВ РИПЦ" в блажайшее время.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Икона Святителя Филарета (Вознесенского), Первоиерарха Русской Зарубежной Церкви,
написанная в ИПЦ Сербии к прославлению на Освященном Соборе РИПЦ
СЛУЖБА СВЕТОМ БОГОНОСНОМ ОЦУ НАШЕМ ФИЛАРЕТУ НОВОМ ИСПОВЕДНИКУ
Мирополиту Њујоршком и Источно-Америчком
Месеца новембра, у 8. дан
Ако изволи настојатељ, служимо бденије.
На великој вечерњој
Певамо: Блажен муж, први антифон
На Господи возвах, стихире на 8, глас 2.
Тебе блажени јерарше Христов, Богом изабрани Светитељу оче Филарете, последњих времена исповедниче, Светог Православља непоколебиви заштитниче, ми недостојни твога заступништва у Цркви Божијој данас те торжествено славимо. Нека се веселе набо и земља, радујте се људи са анђелима, приђите поклонимо се Творцу нашему и Богу, који нам је даровао тебе и тиме нам указао велику милост.
Божанственом светлошћу испуњен оче, јавио си се као чувар божанствених догмата. Обасјавајући срца верних, као сунце јарко таму јеретичку прогониш. Православну веру мачем ревности сачувавши. Имајући веру као оклоп, крст као непробојни штит, а као мач – реч Божју, којима наоружај и нас Господе, молитвама угодника Твога Свеблаженог Филарета.
Пролеће нам данас у зиму духовну засија. Приђите зато браћо, уберимо овај цвет добродетељи, што нам изнесе Филарет триблажени, Христов ученик нелажни. Приђите окусите са овог сладководног источника спасења. Окусите воду богомданих врлина, у којој се крије сила покајања, и љубав јеванђелска према људима.
Као огњени стуб Светог Православља, засијао си оче наш Филарете. Светли нам и данас својим добрим исповедањем. Пламеном вером као огњем богоодступнике и јеретике си спалио, и од Цркве Божје одагнао. Своје мало стадо од лажних пастира злочестивих екумениста сачувавши, Филарете заштитниче православних.
Остале стихире, глас 3.
Као ревнитељ православног благочешћа, јавио си се оче наш Филарете. Од детињства си заповести Христове сачувао, и даровани од Бога таланат десетоструко умножио. Послушношћу светим Оцима засијавши, у Цркви Божијој непрестано сведочећи Христа, љубављу јеванђелском и спасоносном; нама што не знањем држани бисмо, пошаљи светлост богопознања, да и ми синови светлости будемо, богомудри Филарете.
Небесни човече и земни ангеле, светилниче отачаства свога, оче Филарете, по природи си био човек, но, по ревности уздигнут си био међу анђеле. Као други Илија нечастиве кажњавајући, православне награђујући, јерес екуменистичку анатемишући, а од душегубних вукова, лажне браће екумениста, своје стадо сачувао си.
Вишњега ревношћу за чистоту Православља прослављајући, и Он тебе споменом прослави праведни и дарова ти због тога дар премудрости, и тако као глас вапијућег у пустињи, ти душе наше у оазу спасења дозиваш. Медоточне речи Отаца Светих ту извиру, са којих сакупљамо нектар добродетељи. У њима се сакрива тајна хришћанства истинског, коју нам откриј, Господе, богомданим Филаретом.
Приђите сви верни, светитеља и пријатеља Господњег, Филарета чудесног похвалимо. Он испунивши се духоносном науком апостолском, постаде добро обиталиште Духа Светога, и силом Његовом од Саборне Цркве, вукове у овчијој кожи одагна. Православну веру светло изложивши, стубом православља се свима показа. Стога, и по смрти близу Христа стоји и непрестано се моли за душе наше.
Слава, глас 6.
Својим равноангелним животом на земљи, до неба си се уздигао. Уподобивши се по свему древним оцима. На таблици срца твога урезао си јеванђелске заповести и због тога светлошћу Божанственом си се испунио. Драгоцени сасуд Духа Светога у трошном телу постао си оче наш свети и Бог те због тога прослави нераспадљивошћу. Сачувај и нас од вечне трулежи не опогањене од света који у злу лежи и греха, да би смо те у векове векова са свима светима победнички прослављали.
И ниње, богородичен: Догматик, глас 6.
Вход, Свјете тихи, прокимен дана, и читања 3
На литији, стихира храма и стихире светитељу
Самогласне, глас 6.
Данас се износи часна икона твоја, богомдани Светитељу Филарете, и верни јој прилазе жељно са страхом и трепетом, добијајући од ње исцељење душе и сваког телесног недуга. Икону твоју целивајмо са страхом и великом радошћу, страхом греха ради - јер смо недостојни, а радошћу – исцељења ради, које Господ кроз Тебе дарује, свима који достојно прослављају часни спомен Твој.
Настаде време мрачног свеотпадништва, и васељена се испуни свакога зла, а нама Господ премилостиви, дарова тебе свети Филарете, да као некада Давид изазовеш Голијата екуменизма и изборип се за Црквену истину. Одбранио си веру православну. Угледајући се на свете оце, одагнао си дрскост јеретика, и као путоказ за све будуће нараштаје, ти си их анатеми предао.
Самогласан, глас 1.
Равноангелно си на земљи поживео, сада се на небесима са ангелима радујеш, наслађујући се неизрецивом лепотом лица Божијег, славећи га са свим небеским силама. Војеводоначалник њихов Михаил Архистратиг, пред дверима рајским опасан мачем стоји, својом ревношћу и њему си се уподобио богомудри Филарете; Црква Христова и њега и тебе данас торжествено прославља, зато се молите Богу да останемо до краја верна чеда Истинитог Православља.
Кормило чврсто на броду Цркве Христове у витлању олујних таласа свеопштег отпадништва, био си божанствени украсу светитеља. Овенчан славом неизрецивом, обасјан сунцем Правде незалазним, са источних висина Господ те показа као путеводитеља сигурног, и преко тебе нас умудрује, да ходимо путем који у живот води. Сачувај нас, светитељу, заштити и спаси, од свих опасности и мало стадо приведи жељеном крају – Царству славе, да тамо са тобом прослављамо Тројицу јединосушну у све бесконачне векове векова.
Слава; самогласан, глас 8.
Тебе прослављеног архијереја и пастиреначалника Цркве Христове, православни широм васељене данас славе и хвале. Стубе и тврђаво Истинског Православља. Пастиру добри и неустрашиви војсковођо војинствујуће Цркве Христове. Заједно са војсковођом небеске Цркве торжествене, данас са љубављу хвалећи вас молимо, не престајте молити Човекољупца да мир Цркви својој дарује, а душама нашим велику милост.
И ниње, богородичен: Безневестнаја дјево
На стиховње, стихире глас 5. подобне: Радујсја...
Радуј се Светитељу Христов Филарете, благоухани цвете рајски, вернима просветљење, Богородице монтреалске Портаитисе изабраниче, благочешћа чудесни ревнитељу, нечастивих истребитељу, светилниче многосветли, што законом божанским просветљујеш све нараштаје рода људскога, Господу нашему се моли, да нетварном светлошћу прозрачи дом душа наших и припреми их за страшни Други долазак Господњи.
Стих: Уста моја возглагољут премудрост, и поученије сердца мојего разум.
Радуј се божанствени оче Филарете, јер ти Господ дарова премудрост Соломнову, целомудреност Јосифову, незлобивост Мојсијеву, непоколебљиву ревност Илијину, кротост Давидову, благоразумно трпљење праведнога Јова. Ваистину мудар, лажне мудраце си посрамио, и као Марко од Ефеса чисту веру си сачувао, Максимову храмбост у исповедништву показавши, бранећи је животом својим од злонамерних богоодступника, те се тако у теби пројави чистота анђелског лика.
Стих: Уста праведнаго поучатсја премудрости, и јазик јего возглагољет суд.
Радуј се сасуде премудрости, радуј се златоткана ризо богословља, пламени заштитниче вере праве, истински постниче и подвижниче, радуј се храбри исповедниче, свештеноначалниче и божанствени богоговорниче. Срца верних благодаћу напајаш, а намере неверних речју као двосеклим мачем одсецаш. Радуј се јеванђелске љубави истински делатниче, ништих и убогих увек брзи и штедри помоћниче.
Слава, глас 3.
Шта ћемо ти принети или како ћемо опевати преславна чудеса Твоја милосрдни Господе? Ти који имаш власт над свом видљивом и невидљивом творевином, погледај на скрушена срца наша, и испуни их Духом Твојим Светим. Просвети нас запале у бездан тамних безакоња срамних страсти, и испуни нас мислима премудрим и божанственим, подигни очи наше од плотских мудровања, упери поглед наш ка небеским насељима, где вечно празнују Светитељи Божији са чиновима бестелесних анђела, а изнад свих Пресвета Владичица Богородица која угодника твога светог Филарета још на земљи, кроз мироточиву икону своју, укрепи обилним изливањем миомирисног целебног мира, на посрамљење екуменистима, а вернима на велику радост и укрепљење.
И ниње, богородичен: Без сјемене од божественаго Духа...
На благосиљању хлеба
Тропар, глас 8., два пута
Исповедниче Православља, изабрани архипастиру Цркве Христове, последњих времена велики светилниче, Истинитог Православља чувару и поборниче. Јереси нове екуменизма вечни посрамитељу, канона свештених и догмата божанствених учитељу. Богоносни оче наш Филарете, моли милостивога Бога да Цркви мир дарује, а душама нашим велику милост.
И ниње: Богородице дјево, једном
На јутарњој, на Бог Господ
Тропар, глас 8. : Исповедниче Православља...
Слава и ниње, богородичен: Иже нас ради...
По првом стихословљу, сједален глас 4.
Божанствени делатељу винограда Господњег, по ревности раван Тесвићанину Илији, премудри Филарете. Видевши твоју ревност невештаственим огњем запаљену, Господ прими твоје топле молитве, и све нас истините православне хришћане, приведе својој Божанственој Трпези, пред Којом ми недостојни преклањамо колена, и просимо милост од Њега – Саздатеља свега, да нам дарује опроштај грехова.
Слава и ниње, богородичан, глас исти
Сва Црква, свакога те дана песмом прослављаја, ти јеси красота Цркве дјево непорочнаја, теби данас заједничко весеље и песму молебну приносимо, ти си нашег живота живот и потпора свих хришћана, и сваке светиње пресвета ризница.
По другом стихословљу, сједален глас 5.
Овце смо словеснога стада твога светитељу наш Филарете, и к теби се приљубљујемо пастиру добри, води нас у висину небоподражаваног живота, у војску ангелоподобног житија, јер је живот наш на небесима.
Слава и ниње, богородичен, глас исти
Светитеља Филарета на његовом првосветитељском подвигу вођења брода Руске Цркве, била си благодатна потпора. Изливајући потоке благоуханог мира из свечасне иконе твоје Монтреалске. Но, ти владичице не презри ни молитве нас грешних, јер тобом заштићени и у вери укрепљени, опроштај грехова код Господа молимо.
Полијелеј ,
Величаније:
Величајем тја, свјатитељу оче Филарете, и чтем свјатују памјат твоју, ти бо молиши за нас Христа Бога нашего.
Изабрани псалам: Услишите сија сви јазици;
По полијелеју, сједален, глас 2.
Приђите сада сви православни људи, духовном радошћу узвеселимо се, збор саставивши, срцима заигравши, и рукама пљескајући, као што некада пророк Давид, играјући Бога величаше, тако и ми данас радосним гласима, похвалне песме појемо, величајући блаженог Филарета, и са смелошћу му се молимо, о блажени оче премилостиви, нас слуге твоје свештенство, монаштво и верни народ, што од тебе помоћ просимо, у мирном животу сачувај, и од сваке жалости избављај, и све које си овде сабрао, у Царству Небесноме настани.
Два пута
Слава и ниње, богородичен, глас исти
Цвете неувели чистотом и непорочношћу процветали дјево Богородице, пристаниште тихо за оне који су витлани таласима страсти. Нечистих нас дела избави, и вечног огња ослободи, једина пречиста.
Степени, 1. антифон, 4. гласа
Прокимен, глас 4. : Уста моја возглагољут премудрост, и поученије сердца мојего разум.
Стих: Уста праведнаго поучатсја премудрости, и јазик јего возглагољет суд.
Свјакоје диханије
Јеванђеље од Јована, зачало 36.
По 50. псалму, Слава, Молитвами свјатитеља Филарета;
и ниње, Молитвами богородици...
стихира, глас 6.
О предивни светитељу Христов Филарете, истински служитељу Божији, Цркве Православне велики заштитниче, погледај са небеских висина у нашу низину, почуј тужни вапај наш, који својим болом пролама сву васељену, и уздигни га до Божанствених висина, и принеси милостивом Богу, који својом милошћу, отапа лед срца наших, умоли Њега – Небеског Цара Славе – да мир Цркви дарује и душама нашим велику милост.
Канон молебни Пресветој Богородици,
са ирмосом на 6, глас 8. : Воду прошед...
и светитељу два канона, на 8
Први канон, глас 6.
Песма 1.
Ирмос : Јако по суху пјешешествовав Израиљ, по бездње стопами, гонитеља фараона видја потопљајема, Богу побједнују пјесан поим, вопијаше.
Божанственом вишњом премудрошћу, испуни ми ум оче Филарете, да достојно опевам славно житије твоје, подај ми крепост и знање, реч и разум, да ти од твога твоје принесем, измоли ми благодат Духа, свети, да капљицу знања примим, достојно да похвалим тебе, хвале достојног.
Из твојих усана реке благодати извиру, што осушена срца наша вером напајају, и заблуделе са православног пута – учењем божанственим враћају, стога се моли оче Филарете, мир Цркви својој Господ нека дарује, а душама нашим велику милост.
Очистивши ум и срце, и душу своју од греховних уза ослободивши, ти постаде сасуд изабрани, достојан Божије посете, стога Христос дошавши са Оцем и Духом, у Теби Своје свето станиште начини.
Богородичен: Човекољубља твога пучину, милосрђа дубину, и неизмерну доброту милости твоје, излиј на нас пречиста Дјево, греховну буру у нама умири, целомудрије нам подари, сачувавши нас од сваког греха неоповређене.
Други канон, глас 8.
Песма 1.
Ирмос: Колесницегонитеља фараона погрузи, чудотворјај иногда Мојсејски жезл, крестообразно поразив, и раздјелив море Израиља же бјеглеца, пјешеходја Спасе, пјесан Богови воспјевајушча.
Заиграјте људи у весељу, удруженим гласима опевајмо славно, јер се ваздух освети и земља се радошћу испуни, а Црква се у славу одену и сва твар заједно се радује, о спомену триблаженог Филарета, јер њега имамо међу нама, вере православне небојављеног исповедника.
Како да те именујемо сада, преподобни; рајским крином, што својим миомирисом облагоуха сву васељену, јер Бог не остави такву ризницу у земљи сакривену, ако је и ова прими у недра, ипак је неповређеном сачува, да у истинито православље увери нас нараштаје последњих времена.
Услиши молитве и појања људи твојих, свети, ослушни уздисања верног стада свога, и као истинољубац, супростави се онима што на Цркву Христову војују, и безбожним новотаријама на њу страшно наваљују, јер знамо за велику силу молитве праведника.
Богородичен: Твоје милосрђе покрећемо на молитву, ка милостивом Владици нашем и Сину Твојем, прворођеном и превечном Цару, јер неће презрети тебе, о Владичице чиста, онај коме се молиш за нас.
Катавасија: Отверзу уста моја...
Песма 3.
Ирмос: Њест свјат, јакоже Ти Господи Боже мој...
Љубављу према чистоти обузет, благочестивост душе плотољубљем ниси заробио, и стога сада венце чистоте примајући, са анђелима у Христу веселиш се, веру чисту сачувавши, Царство Небеско сада обрео јеси.
Застиде се од твојих речи, боговесних и премудрих, збор јеретички – Светски Савез Цркава, јер ти као истински пастир ниси трпео гледати, злославне вукове који прождиру стадо оваца Христових, стога те архипастир Христос међу свете своје настани.
Јосифу Петроградском се уподобивши, за истину православља поревновавши, Царске мученике светима прибројавши, због тога те и ми чеда твоја у достојне наследнике отачаства нашега прибројасмо.
Богородичен: Магла страсти ум наш покрива, и у светлост да се погледа не допушта, но у тебе надамо се дјево пресвета, од Бога нам испроси просветљење и спасење.
Други:
Ирмос: Утверждеј во началје небеса разумом...
Учењу одан јеванђелском, пребогати, што блаженим назива милостиве, милостив си био и кротак угледајући се на оног Филарета Милостивог, зато и помилован поста, и помиловање и нама издејствуј молитвама твојим.
Молитвама усрдним привуче Утешитеља, а Он уселивши се у твоју чисту душу, свагда те чистим начини, а страшним и чудесним учини те за оне који речи Христове погазише, и учење Цркве злохудо одбацише. Стога је припремљен хладни тартар, свима који светињу Истине презреше.
Црквом Христовом мудро управљајући, и Њему једино служећи, за тело своје не марећи, многе боли зарад Истинитог Православља претрпевши, као мученик за веру, славни, многе венце си задобио.
Богородичен: Ти која си преславним рођењем својим Бога са људима сјединила, и палу природу рода људског небесним начинила, и у страшни Дан Суда, вечних нас мука спаси, јер се у тебе уздамо Владичице, Богоневесто.
Кондак, глас 8.
Када се над Црквом надвише густи облаци јереси и тама поче да овладава, светитељ Филарет попут јарког зрака сунчеве светлости, густу таму разагна. Јерес екуменизма страшној анатеми предаде. И као стена и неразрушив бедем православне Цркве тиме се показа, а мало стадо Христово од лажних пастира сачува. А Господ га прослави мноштвом чудеса и дивном нетрулежношћу тела. Његовим молитвама, даруј Цркви Твојој Господе мир и јединомислије.
Сједален, глас исти
Онога од кога сва твар трепти, од Њега као од Творца и Господа, добио си благодат, и у ризу ревности се обукавши, на кормилу Руске Цркве у изгнаству чврсто си стајао, и њоме мудро управљао. У свему се покоривши Владики Христу, све људе будиш и данас на опрезност, јер лукави су лажни пастири екуменисти који се православнима претстављају. Од њих и од сваког греха душегубног нас сачувај Боже, молитвама светог угодника твога Филарета.
Слава и ниње, богородичен
Глас исти
Радуј се Богоневесто, лествице Јаковљева којом сиђе Бог, јер Он смртну природу нашу обуче у небеску славу, радуј се радости анђела, и свих верних надо и поуздано прибежиште.
Песма 4.
Ирмос: Христос моја сила, Бог и Господ...
Небеса данас празнују, земљу на весеље позивају, на спомен храброг исповедника и чудотворца Филарета. Радујте се данас народи сви јер нам Христос на земљи објави, огњенадахнутог беседника, последњих времена Православне вере светилника.
Као рајски крин међу трњем адским, вером си процветао, као маслина што милост истаче показао си се, оче Филарете, да просветиш помрачене, да охрабриш понижене, вером Православном цркву испуњавајући, благоухаш људе своје.
Човек ти беше по природи Филарете премудри, но изнад човека по ревности, као други Илија нечастиве кажњавајући, награђујући православне, а јеретичка чеда као душегубне вукове, од Цркве Христове далеко гоњаше.
Богородичан: Опрости нам Дјево чиста, палато Христова, на безумним речима и срамним делима и милосрђе твоје покажи, онима који величају преславно рођење твоје.
Други:
Ирмос: Ти моја крепост Господи...
Бдење крепко, клањање свагда појасно и дело љубави која се описати не може, испунио си вером, оче преблажени Филарете, у срцу своме свагда појући: сили Твојој слава, човекољубче.
Вером као жезлом подупирући се, море страсти и светске смутње прешао јеси, на гору бестрашћа уздигао се јеси, предањем светоотачким и апостолима поревнујући, православним учењем људе си напојио благодарно Христу појући: сили Твојој слава, човекољубче.
Ревност за дом Господњи обузе срце твоје, свештени, врлину и отачку побожност изабравши, многе невоље и казне од безбожника претрпевши, против новотарија у Цркви храбро устајући, јеретике анатемишући, свагда Христа величајући: сили Твојој слава, Човекољубче.
Богородичан: Дјево Благодатна, Ти која собом Небеске двери отвараш, покајања двери отвори нам, Милостива, а врата адских спаси, молитвама својим.
Песма 5.
Ирмос: Божијим свјетом Твојим блаже...
Као јутро светло засијао си оче Филарете, нама у тами незнања, да ранимо к Богу у гласу радовања, и чврстог вероисповедања, удостој да с љубављу духовним песмама, узвеличамо твоје достојанство, у Цркви Божијој, коју молитвама твојим светим, сачувај од сваке јереси неповређену.
Сав заволевши духовни живот, ван света и ван плоти си обитавао, речима Спасовим повинујући се, све што имаше ти ништима раздаде, ризницу у светлости вечној себи си сабрао, и узевши крст са весељем за Христом си пошао.
Напастима различитим древна змија непријатељска, подигла се на стадо твоје богоношче, но њу оружијем крста и молитвом својом ти умртви. Стајањем бескомпромисним у истини ти њене намере разори, и мир од Бога цркви својој измоли, Филарете преславни.
Богородичан: Када у ноћи дође женик душа наших, сусрета нас тог удостој Пречиста, са упаљеним свећама Њему да предстојимо и Њему се молитвама Твојим уневестимо.
Други:
Ирмос: Вскују мја отринул јеси от лица Твојего...
Као ризница добродетељи и онај који заиста има љубав према добродетељи јер и твоје име о томе сведочи, Филарете смиреномудрени просвети оне што у тами не знања леже, а нас све у истини и добродетељи утврди.
Ужас нас обузима када слушамо да тело твоје од Господа прослављено, нетљено и свето, унијати руског заграничја у земљу сакрише, но Господ те свима нама својим чудесима пројављује.
Трпљењем и уздржањем славни, нападаје вражје победио си, јавио си се непоколебљив у напастима и скорбима, и у бедама различитим, чувајући спокојство Цркве Своје, избављајући је од јереси, оче наш Филарете.
Богородичан: Тобом Мати Дјево, светлост засја обасјавајући сву васељену, Творца свих ти родила јеси Бога, од кога нам испроси велику милост.
Песма 6.
Ирмос: Житејскоје море воздвизајемоје...
Љубави божанствене безданом прожет, Филарете, неизрецивим даровима Христове благодати обогативши се, и нас из сурових страсти у љубави Божјој сјединивши у Христу, изведи молитвама твојим светим.
Страшне дане таме последњих времена, ти нам осветљаваш преподобни. Богомрским отпадништвом испуни се сва васељена, а ти мало снаге имавши, но чврсто у истини стојећи, својим правоверјем многе људе од гнева Божијег си спасао.
Твога милосрђа призивам бездан, од сваких нас јереси и раскола спаси, својим молитвама Филарете приснопамјатне, ти јеси ваистину верни чувар заповести Христових.
Богородичан: Тобом учини чудо Господ свесилни, о Марије Дјево Пресвета Богородице, јер те пронађе као крин у сред трња, којим сву васељену испуни божанственим миомирисом, и у Тебе се смести Несместиви, Онај од кога и небо и земља миришу.
Други:
Ирмос: Очисти мја спасе, многа бо безаконија моја...
Опкољени валовима нечистих мисли, и ковитлани буром плотских страсти, твојим молитвама заштити нас оче Филарете, и из пучине греховне изведи нас, у тихо пристаниште спасаваних управи живот наш, ка вечном Царству Живоначалне Тројице.
Снагу непобедиву и силу, даде ти једини силни Владика, против напада нових јеретика на веру и нарушавања догмата, које храбро сачувавши, будућим нараштајима си славно предао.
Следујући за речима Отаца Светих, са отпалима од праве вере ниси се хтео молити, нити си пред змијом екуменизма главу приклонио. У вери православној чврсто оставши, све јересеначалнике си страшној анатеми предао.
Богородичен: Добра и топла заступнице, Пресвета Дјево Богородице, милости своје на нас изливај, а покровом својим Божанским од сваких нас зала сачувај
Кондак, глас 5., подобен: Радујсја...
Пастиру верни истинске Цркве Христове, Светитељу оче наш Филарете, богомудра дела великих богослова примио си у срце као истински беседник богооткривене истине. Учења Светих Отаца бранећи мудро, свима си казивао да је спасење могуће само у светој Православној Цркви. Лукавих јеретика нимало се не убојавши, до последњег даха си свето Православље бранио, и тајну веру ниси попут јуде, лажним пастирима продао. Са многоглавом змијом екуменизма неустрашиво си се борио. Божанском благодаћу њене главе си скршио. Сада док на небесима блаженствујеш ми ти кличемо; Радуј се светитељу Филарете, вере православне, последњих времена велики исповедниче.
Икос:
Небојављени светитељу оче Филарете, истински архипастиру воинствујуће Цркве Христове, желећи да заштити Цркву Своју од најезде лажне браће екумениста, Господ те изабра и тобом сачува мали остатак верних својих. И ми тобом заштићени опстајемо, радосним гласима теби кличемо: Радуј се ризнице премудрости Божије, радуј се пламени заштитниче вере Православне, радуј се божанствени богоговорниче, цвете рајски међу трњем адским, радуј се благочешћа чудесни ревнитељу, нечастивих истребитељу, радуј се бистри источниче догмата вере, радуј се истребитељу црквених новотарија, радуј се апостола светих верни учениче, ништих и убогих брзи помоћниче, радуј се јер се тобом сви утврдисмо, радуј се јер тобом истина свим својим сјајем још увек сија, радуј се светитељу Филарете, вере Православне неустрашиви исповедниче.
СИНАКСАР
Данас, 8. новембра, наша Света Истински Православана Црква Прославља: Преподобног оца нашег Филарета Вознесенског, митрополита Њујоршког и Источно-америчког, новопрослављеног исповедника и чудотворца.
Овај триблажени, велики и Свети Отац и учитељ Цркве, Филарет премудри и најсвештенији, исповедник вере и њен заштитник, рођен би 1903. год. А отачаство земаљско би му град Курск, а небеско Горњи Јерусалим, силни и непоколебљиви. Родитељи му беху славни пореклом но не мање вером Православном, свагда водећи врлински и богољубив живот, јер отац његов, Димитрије беше свештеник а касније и архиепископ Руске Заграничне Цркве. Још од малена, одрастајући у свештеничкој породици млади Георгије (какво му име би дато на крштењу) беше се навикао на храм и богослужење које веома заволе. У време Руске револуције, читава се породица пресели на Далеки Исток, где будући епископ Филарет заврши школу, а у граду Харбину доби звање инжињера електромеханике.
Стално у срцу Христа носећи , и у уму смрти своје се сећајући , Светило Цркве Православне 1930. год. би пострижен у монаштво, а потом и све остале по реду степене свештенства прође. Године 1937. добио је чин архимандрита, у Харбину, где је водио велику црквену и пастирско-проповедничку делатност. Богослужења која је вршио са пламеном вером и његове надахнуте проповеди чинили су да храмови буду пуни оних који се моле. Њега су сви волели, стајао је на располагању свакоме ко би му се обратио. Пред вратима његове скромне келије увек је био ред оних који су били жедни духовног разговора са њим; одлазећи к њему људи су знали да ће добити правилан савет, утеху и помоћ.
Када су његов отац и други архијереји решили да се врате у Совјетски Савез и потчине Московској патријаршији, отац Филарет је одбио да то учини, сматрајући да то представља издају Бога и Цркве. Са амвона, јавно је разобличавао сам врх МП-а, не желећи да народ буде обманут њиховим лажима, но још тада није наилазио на разумевање међу својим саслужитељима, за Црквену истину морао је да се бори сам. Због свог храброг исповедања, много је претрпео овај триблажени светитељ, и гоњења и беде, лукавства и клевете, од људи лажљивих и безаконих, непреподобних и убиству склоних – његову кућу запалише а врата сва закључаше, но Милостиви Господ спасе верног слугу Свога од страшног пожара, и удостоји га удела исповедника и за веру страдалника.
Бринући о свом повереном му стаду, архимандрит Филарет је напустио Кину тек након што је сва његова паства отишла из Харбина. Одмах се затим обратио митрополиту Руске Заграничне Цркве Анастасију, са молбом да га поново сматра клириком у јурисдикцији РЗЦ – што је владика и благословио уз услов да се достави писмена изјава о покајању оца Филарета због (макар и невољног) пребивања у МП-у, отац Филарет је истога часа то и учинио. Митрополит Анастасије најпре му је поверио паству у Хонг-Конгу, но недуго затим 1963 год. био је хиротонисан за епископа Брисбејнског, викара аустралијске епархије. Због своје старости и болест, митрополит Анастасије 1964 год. поднео је молбу за одлазак у мировину, а за његовог наследника био је одређен архиепископ Јован Максимович. Због могуће заваде, па чак и раскола оних људи који се нису слагали са тим предлогом, светитељ Јован се одрекао своје кандидатуре, а предложио најмлађег архијејреја – епископа Филарета, што је и сам митрополит Анастасије подржао. Тако је у мају 1964. на дан прослављања педесетнице, светило у тами свеопштег отпадништва, епископ Филарет изабран на Првосветитељски престо Руске Заграничне Цркве.
Његово управљање овом светом Црквом трајало је током 21 године. Прослављени су многи угодници Божији: свети, праведни Јован Кронштатски (1964), преподобни Герман Аљаски (1971), блажена Ксенија Петербуршка (1978), Сабор Руских Новомученика и исповедника на челу са царским мученицима и патријархом Тихоном (1981). Целокупна делатност владике Филарета сведочи о томе да је он од самог почетка свог просветитељског служења заузео правац чувања светоотачког Православља, схватајући да Православне Цркве у свету одступају од вере, и да се путеви званичног православља и Истинског Хришћанства све више разилазе. У његово време екуменизам је коначно показао своје право лице – образину страшне јереси која је у себи сабрала све пређашње јереси, и која тежи да потпуно прогута Православље, уништавајући појам Цркве Христове и стварајући светску „цркву“ антихриста. Он се једини међу православним јерарсима, својим посланицама туге, обратио свим епископима на свету, како би разобличио одступнике – екуменисте, указавши им тако на опасност од те нове јереси.
После Ванкуверске Генералне скупштине ССЦ 1983, на којој се прешло са међухришћанског на међурелигиозни екуменизам, и где су православни јерарси учествовали у религиозним церемонијама заједно са представницима свих светских религија, архијерејски сабор РЗЦ је на предлог митрополита Филарета прогласио анатему против екуменизма. Од тог тренутка екуменизам представља саборски осуђену јерес, а екуменисти – јеретике одлучене од Цркве. Такође, они који се налазе у општењу са јеретицима постају судеоници те јереси. Анатемизам против јереси екуменизма унесен је у Синодик Недеље Православља. Тако је владикино животно дело нашло највиши израз у историјском акту од васељенског значаја за сву пуноту Православља – у званичном анатемисању екуменистичке јереси и одступника нашег века.
Милостиви пастир стада Христовог, јеванђелски напасајући Цркву Христову, посвуда се трудио да подржи ревнитеље Православља – и грчке старокалендарце, и руске катакомбнике. 1969 године синод РЗЦ признао је дејственост хиротоније епископа Акакија (Папаса) и других архијереја старокалендараца – последоватеља Хризостома Флоринског, а под свој омофор примао је и клирике Катакомбне Цркве у Русији, који су после смрти свог архиепископа Антонија остали без архипастирског старања
Спремно је иступао против лажне „обнове Православља“ и „борбе изнутра“ која се и дан-данас шири од стране неких назови ревнитеља који и даље дејствују изван Истинске Цркве, у „цркви лукавих“, задржавајући тако мноштво благочестивих хришћана у црквеним организацијама које су отпале од Православља, и при томе само сачувале спољашњи облик Цркве.
Исповедник Православља, заштитник Цркве Христове од јереси над јересима, митрополит Филарет, преставио се у Господу 8. новембра 1985, на дан Архистратига Божијег Михаил, борца против прве јереси од настанка света, која је за последицу имала то да је део анђела отпао од Благодати Божје и претворио се у демоне. А 28. октобра 1998. пронађене су нетрулежне мошти светитеља Филарета, на постиђење онима који су га сматрали „лошим митрополитом“, показало се да је он свети угодник Божији. Но, захваљујући проекуменистичком курсу архиепископа Лавра, (уосталом као и саме Руске Заграничне цркве) упркос нетљеним моштима (упркос очуване владикине коже, браде, косе, његове одежде, грамате са разрешном молитвом, крстом као и воздухом који је прекривао лице), не обазирући се на многобројне молбе присутних мирјана да се кивот са моштима отвори, он је са 18 свештеника и 11 ђакона отслужио Литургију, а онда је сабране позвао да се моле за упокојење душе почившег првојерарха, све дотле док не буде указана воља Божја у вези са његовим прибројавањем Светима. Све време кивот је био затворен, а постојеће фотографије владикиних нетљених моштију најстрожије су забрањене, као и њихово дељење и умножавање.
После Литургије савршен је парастос, а затим је кивот са моштима светог Филарета у литији обнесен око Свето-Тројицког храма у Џорданвилу, да би потом био унешен у гробницу на припремљено место, где је архиепископ Лавр предао земљи часне мошти светитеља.
Значај владике Филарета за препород Истинске Православне Цркве тешко је проценити. Управо он је у нашем столећу дао Цркви „основни тон“ оне борбе коју сада воде сви Истински Православни широм васељене. Његове тврде и одлучне речи, као и строга светоотачка позиција током две деценије спречавали су „преговоре у духу љубави“ са различитим квазицрквеним заједницама, као и ширење саслуживања са члановима квази- православних цркава, што је убрзо после владикиног уснућа ухватило замаха и сада већ даје горке плодове.
Стога, свако коме је драга истинска вера Христова, треба да учини све како би био прослављен онај, кога је сам Господ већ јавно прославио.
Светитељу, оче Филарете моли Бога за нас!
Песма 7.
Ирмос: Росодатељну убо пешч содјела ангел...
Са вишњим силама оче, предстојећи живоме Богу, Његовом славом украсивши се, и огњем Духа се распаливши блажени, калом смрадног уједињења душу своју неупрљавши, постао си кадило мириса благоухано, Господу благопријатно коме си вапио: благословен јеси Боже отаца наших.
Милостив и кротак, преподобан и незлобив, тих и премудар, а у одбрани вере бескомпромисан и строг био си оче наш. И као што Боготајник Павле рече: такав нам требаше архијереј; Достојни архипастиру у миру сачувај стадо твоје, које радосно пева: благословен си Боже отаца наших.
Носећи силно и победоносно крсно оружје, у борби против екуменизма, као Мојсије разделио си море душегубне јереси утврдио си народ Божији на пут правде, а уједно екуменисте потопио, док сви ми Христа Бога појемо: благословен си Боже отаца наших.
Богородичан: Као извор Божанственог избављења, свима си се људима показала, Свенепорочна, родивши Избавитеља свих, коме певамо: благословен јеси Боже отаца наших.
Други:
Ирмос: Божија снисхожденија...
Вишњу славу и светлост, насладу и неизрециву красоту у насељима праведних са зборовима руских мученика и исповедника, достојно од Бога примивши, оче Филарете. Сада заједно са свима њима на небесима Богу појеш: благословен си Боже отаца наших.
Добродетељни човече, оче Филарете, пред нераздељивом Тројицом предстојећи, опроштај сагрешења и умртвљење страсти наших измоли, одбацивши злодејства лукавог, а добродетељ са љубављу присвојивши. Стога и ми са тобом Богу у векове појемо: благословен јеси боже отаца наших.
У животу свом поживевши , Блажени, праведно и свето, и по кончини твојој, благодаћу Божјом, тело твоје јеви се нетљено и миомирисно и чудотворно јер вером просијавши и анђелима се придруживши, свагда са њима Христу појиш: благословен си Боже Отаца наших.
Богородичан: Напуштену светињу Христове невесте – Цркве Божије, Преблагословена Дјево, обнавља у слави светоотачкој, благодаћу твојом Филарет Преблажени, у срцу увек појући: благословен јеси боже отаца наших.
Песма 8.
Ирмос: Из пламене преподобним росу источил јеси...
Као сунчано јутро, спомен твој засија, просветљујући срца верних јер си се показао као светлости и дана наследник. Помени оне што спомен твој врше и Христа преузносе у све векове.
Благоуха труд дела твојих, блиста медоточење учења твојих , чудотворства се посвуда оглашавају, Филарете Христов свештеноучениче, кога преузносимо у све векове.
Пламен наших страсти да сузама угасимо, удостој нас оче Филарете. Од лажних пастира што огањ вечни раздељују, моли да се избавимо, у небеским обитељима да се са тобом нађем, Господа појући и преузносећи Га у све векове.
Богородичан: Узажелевши да људски род обожи, Бог се сав са тобом сједини, и нова неисказана тајна настаје: као Дјева рађаш и остајеш Дјева, и Бога видимо у телу, опевајући Њега, тебе блаженом зовемо и преузносимо у све векове.
Други:
Ирмос: Седмерицеју пешч, халдејски мучитељ...
Божанственом светлошћу испуњен оче, Божанствене славе јавио си се станиште, из којег луче божанствене светлости извиру, што верних срца просветљују, и вером превославном таму јеретичку прогоне, Господа опевејте и преузносите у све векове.
Топлог те заступника и верног учитеља има Црква, оче Филарете, стога спомен твој светло славећи кличе: увек штити стадо своје неповређено од јереси и сваког зла, Господа опевајући и преузносећи Га у све векове.
Филарете православних утехо, од Тројице Свете светлошћу духовном обасјаван, обасјавај срца верних, таму неверја прогонивши, Цркве Православне веру крепко држећи, све злонамернике далеко од ње одгони, Господа опевајући и преузносећи у све векове.
Богородичан: Телесних слабости и душевних немоћи, Богородитељнице, нас који са љубављу прибегавамо под покров твој, удостој исцељења, јер си нам Спаса Христа родила, једина Пречиста.
Песма 9.
Ирмос: Бога человјеком невозможно видјети...
Данас радосно Црква Христова прославља твоје живљење, и приноси ти весело појање. Окупљају се данас духовна чеда твоја, сећајући се небоподражаваног живота твога, дароване ти светлости и славе, Филарете оче наш.
Као древни свети лажљиве си јеретике прво благо опомињао а касније и строго разобличавао. Ипак, браћа твоја архијереји те осуђиваху као некога ко нема разумевања и љубави за оне из екуменистичких цркава. Немарећи за такве њихове клевете чвсто си остао на путу светих отаца.
Као сунце си зашао у подземље преподобни, и као бисер сакривен у зељи доброј. Но када Госпд изволи засијаше мошти твоје као зора пролећна. Благодаћу Светога Духа моштима својим нетљеним, на срамоту екуменистима злославним, истинитост Православља свима и по смрти сведочиш.
Богородичен: Богородице Дјево Пречиста, која си непорочно родила Владику свих, Господа, Њега моли приснодјево, мир цркви својој нека дарује а душама нашим велику милост.
Други:
Ирмос: Ужасесја о сем небо, и земљи удивишасја конци...
Онима који нападају Цркву Христову, и уче да се она поделила на гране, које се разликују по своме учењу и начину живота – анатема!
Онима који тврде да Црква Христова не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело – анатема!
Онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и Евхаристија јеретичка довољни за спасење – анатема!
Онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав, или начин за сједињење раздељених хришћана – анатема!
Богородичан: Пресвета Дјево Богоневесто, свегубне јереси екуменизма, мало стадо Истинских Хришћана спаси, и сачувај га сваке беде и раскола, удостој га будућег вечног живота, јер од тебе се роди Онај који влада свима!
Светилан:
Светитељу оче Филарете, љубављу преиспуњен, кротак, милостив и ништељубив, благо доброте непотрошиво, живљење богоугодно и веро непостидна, надо часна и сило мудрости православне.
Слава и ниње, богородичан:
Пречиста мати Господа нашега и Дјево, Ти која милујеш грешне рабе своје, пребогатом ризницом милосрђа свога, обнови нас осиротеле у љубави и трпљењу, ти јеси свих жалосних заступница, и увек брза помоћница.
На хвалитне стихире на 4
глас 2.
Ризом правде се заоденувши, крсним знамењем себе украсивши, на пут мира и спасења ногама ступавши; послушање Светим Оцима чувајући, уздржање спроводећи, испосничко држећи правило. Благ према свима, а према непријатељима Цркве Христове страшан. Православну Цркву сачувавши о понижења екуменистичког зловерја, Јединственост и неподељеност Цркве громогласно исповедајући меру савршенства достигао си, досточудни Филарете.
Животом благообразним и непостидним, поживео си свети оче Филарете, следујући стопама отца Светих, трку си завршио – веру сачувао, сада увенчан венцима непропадљивим, прибројан си стаду Христовоме. Молимо те блажени, удостој и нас стајања са десне стране Господа, да и ми чујемо блажени глас: ходите благословени, уђите у радост Господа свога.
Достојно у свом звању архијерејском ходивши, од сујетних пристрашћа себе удаљивши, све своје жеље ка небесима усмеривши, веру Православну свима објављујући, чистећи је од трулежи свепагубних јереси, анатему катакомбне Цркве на Сергијанце си потврдио и јерес екуменистичку страшној анатеми си предао и целом свету објавио, са светим Оцима и катакомбним исповедницима од вере не одступивши, на небесима венац исповеднички примио си, Филарете приснопамјатне.
Пречисто срце недокучиве доброте, имао си свеблажени Филарете, које отвара врата милосрђа Божјег, свакоме ко долази у покајању и љубави; о, браћо познајмо силу молитава угодника Божијих, Отац наш небески изашао је у сусрет нама, заступништвом светог Филарета, и дарује нам знаке славе своје, приређује тајанствено весеље, за нас жртвује теле угојено, да би смо и ми живели достојно оца нашег Филарета, који вером и љубављу нас милује, и живот наш у истинском православљу утврђује.
Слава, глас 6.
Данас Црква православна прославља Михаила архистратига вишњих сила, онога који је повео борбу против прве јереси. Заједно са њим славимо данас и великог исповедника православља последњих времена Филарета достојног сваког дивљења. Јер он када се екуменистичко зловерје уздизало, стане чврсто, стане са страхом и анатеми страшној га преда. Успротивиши се тако древној змији коју у почетку низврже у ад преисподњи Михаил архистратиг. Цркву у катакомбама подржа и потврди њену анатему на злославног Сергија. Као нови Марко, само не из Ефеса, него из новог Вавилона просијавши, православну веру утврди и због тога од Господа Славе би прослављен нетрулежним моштима којима се ми данас мислено клањамо говорећи: светитељу оче наш Филарете украсе Цркве Руске и поносе свих ревнитеља отачких предања, моли се за нас милостивом Богу да облак јереси разагна, Цркви мир дарује и душама нашим велику милост.
И ниње, богородичен...
Слвословље велико
Тропар светитељу; слава и ниње, богородичен
и отпуст.
НА ЛИТУРГИЈИ
Блажени на 8,
Од првог канона песма 3.
и од другог канона песма 6.
Прокимен, глас 4: Уста моја возглагољут премудрост, и поученије сердца мојего разум.
Стих: Услишите сија вси јазици, внушите вси живушчи по вселењеј.
Апостол: Ефесцима зачало 233.
Јеванђеље: од Луке зачало 64.
Дополнительно по данному разделу: Доклад Председателя Архиерейского Синода РИПЦ на открытии Освященного Собора Доклад об отношении РИПЦ к сергианско-экуменической МП (к вопросу о чиноприеме бывших клириков МП) Доклад по вопросу прославления Отцов-Исповедников и Мучеников Катакомбных Доклад Освященному Собору РИПЦ о необходимости установления скорбно-покаянных дней в грехах вероотступничества и богоборчества русского народа и о поминовении жертв богоборческих коммунистических репрессий Доклад Освященному Собору РИПЦ о подвиге святительского служения Митрополита Филарета (Вознесенского) Акт о прославлении во святых Русской Истинно-Православной Церковью Первоиерарха РПЦЗ Святителя Филарета (Вознесенского) Акт о соборном прославлении во святых Отцов-Исповедников Катакомбных Слово на прославление Святителя Филарета (Вознесенского) и Отцов-Исповедников Катакомбной Церкви Определение Освященного Собора о вероисповедных и экклесиологических основаниях Русской Истинно-Православной Церкви Обращение Освященного Собора Русской Истинно-Православной Церкви к православной пастве во Отечестве и рассеянии сущей и ко всем русским людям с призывом к покаянию в грехах вероотступничества и богоборчества
|